Међународни дан матерњег језика – да ли му прети неприродан развој?

Санда Милеуснић Николић | 21. фебруар 2024. | 13:17 | Друштво

Све чешћа употреба речи страног порекла, које заузимају место речима нашег матерњег језика, представљају проблем у смислу његовог очувања, али је то истовремено и природан ток његовог развоја, кажу стручњаци поводом Међународног дана матерњег језика. Ипак оно што их забрињава јесте неприродан развој – односно увођење родно осетљивог језика, које нас очекује од маја.

Језик је одлика одређене културе и традиције једног народа, средство споразумевања и препознавања. Вук Стефановић Караджић записао је о матерњем језику: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.” Важност очувања матерњег језика карактеристична је за Суботицу, у којој постоје четири службена језика, каже докторанткиња српске књижевности, Исидора Ана Стамболић.

„Ви знате да када одете мало јужније да увек примете да смо из Суботице, јер имамо тај певајући нагласак, што је по мени лепо и на неки начин обележје нашег града, али са друге стране српски језик се суочава са проблемом тог претераног коришћења страних речи, то више нису позајмљенице у смислу да страну реч стављамо у српску конструкцију језика, него се просто енглески користи као равноправан. Деца већ користе у предшколским установама енглеско-српске реченице и то је проблем и нешто на чега треба обратити пажњу, родитељи су јако поносни када деца говоре енглески језик, али хајде прво да их научимо да воле и да чувају свој језик,матерњи језик, па ћемо онда лако научити тај енглески.“

Језик се ипак неумитно мења, позајмице из страних језика природан су ток, којим се на неки начин он и богати, каже саговорница и истиче да је немогуће спречити њихово коришћење, јер некада постоји потреба за њима услед непостојања речи на матерњем језику. С друге стране, суочавамо се и са неприродним развојем.

„Оно о чему се прича ових дана, то је тај родно осетљиви језик, е ту вам је негде струка рекла да је то неприродан развој језика, да је то насилно наметање одређених облика, чиме бисмо заправо урушили нормално функционисање и основу функцију језика, а то је да пренесе јасну информацију. Дакле рогобатни изрази, оптерећивање језичке формулације различитим додацима који би упућивали на родну осетљивост је нешто што стучњаке забрињава.“

Саговорница наводи да је употреба родно осетљивог језика у српском језику много сложенија у односу на енглески, што је уједно и разлог зашто се струка побунила.

„Надам се да ће они који доносе законе имати слуха и да ће, ако ништа друго, прилагодити примену таквог закона и да ћемо од маја ипак моћи да нађемо неки заједнички језик, да не буде увредљив, јер наш српски језик јесте родно осетљив, иако ми мушки род често користимо као неутралан. Зато не треба ту говорити о женским правима, овде није реч о женским правима,овде је заправо реч о обележавању родног ословљавања одређене особе“ – појашњава Стамболић.

Међународни дан матерњег језика установила је 1999. године организација Унеско, а потврдила Генерална скупштина Уједињених нација, све са циљем истицања јединствености и важности очувања сваког језика.