Историјски архив Суботица организовао је још један међународни архивистички скуп – 15. суботички архивски дан са темом „Архиви установе културе или…“. Скуп је окупио званице из земље и региона, а судбина већине архива је иста, места за нове списе нема, па се дигитализација намеће као једно од решења за будућност.
Суботички историјски архив чува грађу која сеже од половине 18.века и која се мери у милионима листова, тачније око 80 милиона, што је количински око осам километара. На главно питање овогодишњег скупа – да ли су архиви установе културе, директор Стеван Мачковић одговара да јесу, али исто тако суочавају се са бројним проблемима, који су карактеристични и за друге земље учеснице скупа.
Сличне проблеме имају и у суседној Хрватској где се улаже у градњу архивских зграда и дигитализацију. Када се говори о установама културе, архиви су на маргини, јер су библиотеке и музеји више отворени за јавност, а заправо су неоткривено благо, истиче Влатка Лемић са Свеучилишног архива Загреба.
На скупу су се могли чути реферати 10 архивиста из Србије, Хрватске и Мађарске.
