Иако је велики или магарећи кашаљ требало одавно да постане болест прошлости, најновији подаци показују да се ово обољење поново враћа – до сада је у Суботици потврђено 12 случајева и то код деце средњешколског и старијег основношколског узраста. Стручњаци упозоравају да је оболелих далеко више и истичу да је једина превенција висок обухват вакцинисаних.

Стваран број оболелих од великог кашља је увек непознат, објашњава епидемиолог др Небојша Бохуцки, будући да се код одраслих особа манифестује искључиво кроз упорно кашљање које пролази само од себе за два до три месеца. Опасан је и потенцијално смртоносан за децу, нарочито бебе које нису вакцинисане, због чега је код ове болести кључна превенција, која се у Србији спроводи кроз обавезну имунизацију.

„У нашој земљи се примењује вакцина пентаксим у првој години живота која се даје у три дозе и чува од пет заразних болести, међу којима је и велики кашаљ. Ревакцинација се спроводи у другој години са још једном дозом и оно што је ново од 1. јануара 2022. године, јесте да сва деца пред полазак у школу, уз вакцину ММР, добијају тетраксим, која чува од четири заразне болести, међу којима је и велики кашаљ,“

Како појашњава др Бохуцки, додатна вакцина уведена је из веома једноставног разлога: онај ко је примио четири дозе, ипак може да оболи након 10 до 15 година, али ће имати далеко блажу клиничку слику. Са петом дозом, продужава се вакцинални имунитет који је дуготрајнији и бољи од природног. Међутим, да бисмо колективно били заштићени, потребно је да вакцинални обухват становништва буде изнад 95 посто, што тренутно није случај.

„У прошлости је био толики обухват, међутим последниих година је нажалост нижи. У Севернобачком округу обухват је у првој години живота 90 одсто, као и у другој, што је у односу на републички просек од 80 одсто ипак боље, али је потребно да буде 95 одсто вакцинисаних,“

Дијагностика магарећег кашља је веома једноставна и ради тестом из крви, али је битно да се установи у прве две недеље јер само тада може да се лечи. Најопаснији је по новорођенчад, ког којих може да изазове упалу плућа или оштећење мозга, због чега се саветује што ранија вакцинација.

„Проблем овог обољења је када неко оболи у првим месецима живота, тада је најтежа клиничка слика. Да би се ово превенирало, дете мора да се вакцинише већ у трећем месецу живота, док у неким земљама, где је вакцинални обухват низак, вакцинишу се труднице,“

Годишње у свету од великог кашља оболи 25 милиона људи, док око 160.000 умире.