Светски дан борбе против хепатитиса обележава се 28. јула, са циљем подизања свести о значају превенције, раног откривања и лечења ове болести. Датум је изабран у част рођења нобеловца професора Барука Блумберга, научника који је открио вирус хепатитиса Б и развио прву вакцину против ове болести. Вирусни хепатитиси представљају озбиљан глобални здравствени проблем, а посебно се издвајају хепатитис Б и Ц, који могу довести до тешких оштећења јетре.

- Када говоримо о Севернобачком округу, према подацима за 2025. годину, регистровано је седам особа које су имале неки облик вирусног хепатитиса. Овакве вредности су уобичајене за наш округ, јер се на годишњем нивоу евидентира између пет и десет особа са хроничном хепатитис инфекцијом-изјавио је др. Небојша Бохуцки, епидемиолог.

Вирусни хепатитиси, којих има укупно пет типова, могу се поделити у две велике групе. Прву групу чине инфекције које се преносе фекално-оралним путем, односно преко контаминиране воде и хране, као и недовољном хигијеном руку. На овај начин најчешће се преносе хепатитис А и Е. Другу групу чине хепатитис Б, Ц и Д, који се преносе путем крви, нестерилних медицинских и парамедицинских инструмената, као и коришћењем заједничког прибора код особа које користе интравенске дроге.

- Ово је веома важно разумети како бисмо знали на који начин можемо да се заштитимо, односно како да спроводимо превенцију ових инфекција. Када је реч о хепатитису А и Е, који се преносе фекално-оралним путем, најважније мере заштите су одржавање личне хигијене и коришћење микробиолошки исправне воде. Поједини облици хепатитиса Е могу се пренети и путем намирница животињског порекла, због чега је неопходна њихова одговарајућа термичка обрада. Хепатитис Б, Ц и Д преносе се сексуалним путем, као и током медицинских и парамедицинских интервенција. Најзначајнија мера превенције јесте коришћење стерилних инструмената и опреме, што је већ деценијама стандард у здравственим установама. Код хепатитиса Б посебно важну улогу има вакцинација, која представља најефикаснију меру заштите.

Наш саговорник је додао да је у Србији вакцинација против хепатитиса Б обавезна од 2005. године. Захваљујући спровођењу имунизације, ова заразна болест се данас веома ретко региструје у млађим узрасним групама. Када је реч о структури оболелих на подручју Севернобачког округа, најмлађи регистровани пацијенти припадају старосној групи од 40 до 49 година, док су оболели углавном старије животне доби. Код особа млађих од 40 година хепатитис Б се веома ретко бележи, што се првенствено приписује успешности вакцинације.

- Хепатитис Б и Ц нису безазлене инфекције. Оне могу прећи у хронични облик, а особа која развије хронични хепатитис Б или Ц сматра се доживотно инфицираном. Током година хронична инфекција може довести до озбиљних компликација, међу којима су цироза јетре, а у каснијој фази и развој малигних обољења јетре.

Хепатитис се може спречити, правовремено дијагностиковати, лечити и успешно контролисати. Рано откривање инфекције и започињање одговарајуће терапије од великог су значаја за смањење ризика од компликација које могу настати услед хроничне инфекције, али и за спречавање даљег ширења вирусних хепатитиса у заједници.