Иако се Светски дан контрацепције обележава 26. септембра, неопходно је сваки дан причати о овој теми, с обзиром на то да још увек није довољно развијена свест о томе колико је ово важна карика у ланцу очувања здравља жена. Према подацима Института за јавно здравље Војводине, у Србији савремене методе контрацепције користи 40,4% жена узраста 15–49 година, док се 17,1% и даље ослања искључиво на традиционалне методе које имају мању ефикасност.

Најефикаснија метода контрацепције јесте кориштење контрацептивних пилула, које с једне стране штите од нежељене трудноће, а са друге помажу у успостављању нормалног функционисања хормона. Ипак, многе девојке и жене имају предрасуде: плаше се да ће се због тих таблета угојити, добити бубуљице, или имати друге непријатности. Стручњаци кажу да пажљиво одабране таблете не само да су потпуно безбедне, већ помажу у регулисању већ постојећих хормоналних поремећаја, као што је ендометриоза.

– Кад унесемо контрацептив, ми дозирамо естроген. Тиме смирујемо јајнике, материцу, решавамо болне менструације, све се то решава контрацептивима, у зависности од узраста. То су потпуно безбедне таблете, тако да прича о гојењу нема везе са контрацептивима – објашњава др Мејда Хамза, специјалисткиња гинекологије и акушерства. – Исто тако, за старије жене постоје контрацептиви који имају само једну компоненту од хормона, и они се обично преписују женама преко 40. године, а исто штите и од нежељене трудноће. Тако да једном таблетом решавамо много проблема.

Поражавајућа је чињеница да и данас многи мисле како је абортус заправо вид контрацепције. Како наша саговорница истиче: абортус је прекид већ постојеће трудноће, а као и сваки медицински подухват, може имати тешке последице по здравље жене, а може довести и до немогућности поновног зачећа.

– Да би се спречило све то, у многим земљама и јесте забрањен абортус. Код нас није, до 10. недеље трудноће је регуларан, законски исправан, тако да до 10. недеље може да се одради медицински абортус по жељи пацијенткиње. Да не би дошло до тога, осим таблета, постоје и локални контрацептиви. Један вид је и кориштење контрацептива који имају спермицидно дејство, који убијају сперматозоиде у моменту инсеминације, да не би дошло до оплођења јајне ћелије. То обично саветујемо женама које доје бебу па не могу да користе контрацептивне пилуле или спиралу. И наравно, ту је и кондом, који је стварно најбезазленији метод, а заиста штити од нежељене трудноће.

Према подацима Института за јавно здравље Војводине, у Србији од укупног броја жена узраста од 15 до 49 година 1,1% је имало намерни прекид трудноће, велика већина њих узраста од 15 до 19 година. Према резултатима последњег Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, нешто мање од две трећине ученика првог разреда средње школе који су ступили у сексуалне односе је користило кондом, док је 13,2% девојака као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију.