Једна од тактика неговања, очувња менталног здравља је и уклањање стигме која постоји у друштву, а када је реч о евентуалним психичким тегобама, такође веома је важно разговарати када постоји проблем, истичу стручњаци поводом Националног месеца менталног здравља.

Некада је говорити о менталном здрављу било теже, односно постојала је одређена стигматизација, која је у некој мери још увек присутна и данас, објашњава психијатар у суботичкој Општој болници, др Тамаш Такач. Разликујемо три фактора: биолошки, психолошки и социолошки, који утичу на наше ментално здравље. Постоји низ разлога и комбинација фактора које доводе до проблематике, а оно што је важно без обзира на све јесте та промоција здравља, те израда националне стратегије за превенцију појединих менталних болести. Међудисциплинарна сарадња, објашњава наш саговорник, је поготово важна када се говори о адолесцентском периоду, где се примећује и повећање појава одређених менталних болести. Оно што је веома важно при било којој врсти психичких тегоба је разговор.

-Јако је битно разговарати. Треба да се обратимо било коме, породици, комшији, битно је да раqзговарамо и да не останемо у тишини. Уколико видимо да неко пати, има проблем, битно је да покушамо да разговарамо са том особом, често особа осећа стид, те не жели да се сазна за проблематику, битно је што пре укључити и психолога- истиче психијатар Такач.

Када је реч о реактивним стањима односно неким стресним ситуацијама, када се појединцу деси нешто лоше, те не може да превазиђе одређене сукобе, долази до повлачења у себе, тада можемо да кроз разговор конкретизујемо проблем. Такође, здрав начин живот, где спада и физичка активност, сан, могу да допринесу побољшања стања, мере које се препоручују свакако зависе и од врсте проблема и тога да ли је узрок биолошки ии неки други фактор. Данас, због начина живота, људи најчешће болују од анксиозних стања.

-То је непсихотична болест где је главна карактеристика нека анксиозност праћена соматским тегобама, дакле телесним тегобама и то је један нереалан страх који особа доживљава а не може да контролише никако. Реактивна стања као последица стресног догађаја, где човек не може да се прилагоди одређеној ситуацији и постаје напер, нервозан, нерасположен. Ту су и депресије, психотична стања, болести зависности и поремећај личности. – каже Такач.

Постоје одређене психичке болести где највећу улогу има генетска предиспозиција , а као последица стресних околности које су најчешће окидач долази до психозе, ту је превенција што раније дијагностиковати, што раније лечити, јер ће лакше и брже моћи да се помогне објашњава наш саговорник. Важно је знати да постоје службе којима се појединац у случају потребе може обратити, попут СОС телефона, телефона психијатријских установа и појединих удружења попут Удружења „Срце” из Новог Сада.