Породично и партнерско насиље су међу најзаступљенијима код нас, а како бисмо помогли особама које су жртве насиља, најпре треба „пробити тишину” и створити друштвену климу у којој не постоји стигма или осуда за потенцијалне жртве, поручују стручњаци поводом Међународног дана за подршку жртвама насиља.

Постоји неколико врста насиља физичко, ментално, економско, сексуално и друге, где долази до изолације, а потом и манипулације жртвом, објашњавају лекари. Насилници могу бити свих профила, образовања, не постоји конкретан тип личности, а жртве насиља морају да схвате да нису саме, не треба да остану изоловане и потребно је да схвате своју вредност. Свака жртва показује неке одређене карактеристике понашања, на основу тога можемо препознати потенцијалну жртву, те пружити неопходну подршку и помоћ.

-Жртве углавном носе једну кривицу саме са собом, у тој изолацији, они су нарушеног самопоуздања и не виде јасну слику како јесте реално, само оно што насилник њим упућује и говори. Ту се јако нарушава самопоуздање, једноставно жртва је убеђена да је крива, због тога је јако битно отворити се, да има подршку, да се едукује, да чује да жртва никад није крива и да насиље јесте за сваку осуду и треба осудити- истиче психијатар др Тамаш Такач.

Страх од осуде, како од околине, тако и од самог злостављача, како то превазићи, је оно што је најтеже, објашњава др Такач. Јако је важно у том процесу на правилан начин обезбедити односно изоловати жртву од насилника, одвојити их физички, постоје одређене мере, али које нису сто одсто ефикасне у зависности од ситуације. Код нас су најзаступљенији партнерско и породично насиље. То је комплексна ситуација у којој цело друштво на више нивоа мора да учествује, како би се проблем решио.

-Стална промоција, стална едукација, стално треба причати о томе да жртве знају шта да раде и коме могу да се обрате. Уколико то не знају остаће та стигма, стид, мислиће да су оне криве и стално ће се затвратаи и тонути све дубље, на крају могу да изврше и суицид. Мислим да је због тога веома битно вриштати за помоћ, бити што гласнији, зауставити ту тишину, то злостављање, то је оно што је најважније-

Уколико је неко жртва насиља, може се обратити лекару, полицији, психијатру, социјалној служби, тужилаштву, па и особи од поверења која може пружити помоћ у предузимању неопходних корака у решењу проблема, закључује наш саговорник.