У недељу 25. марта, у 2 сата ујутру, часовници се померају један сат унапред, чиме ће отпочети летње рачунање времена које ће трајати до последње седмице октобра.
Померање сата у Србији први пут је уведено 27. марта 1983 године и од тада, летње рачунање времена почиње последњег викенда у марту, а завршава се у ноћи са суботе на недељу последњег викенда у октобру. Стручњаци су доказали да у периоду преласка са зимског на летње рачунање времена 20 одсто популације пати од здравствених проблема.
АНКЕТА
Промена ритма живота на који је људски организам навикао, представља стрес. Промена рачунања времена захтева прилагођавање новом темпу а то подразумева и одређене промене у свакодневним навикама.
„Тај губитак, односно добитак сата у зависности које је рачунање времена, значи много за организам који то све доживљава као стрес. Наравно можемо рећи на првом месту да један здрав млад организам у року од недељу дана се адаптира и прилагоди промени што успоставља нормално функционисање. Међутим промена представља проблем за старије особе и хронично оболеле особе којима је неопходан дужи временски период да се прилагоде. Шта то људи најчешће осећају? Најчешће осећају неиспаваност, умор, главобољу, нервозу, стрес, смањену концетрацију и то се све одражава на здравље.“ изјавила је др Нада Косић Бибић, начелница Центра за промовију здравља ЗЗЈЗ
Прелазак са једног на други начин рачунања времена, може изазвати одређене тегобе код особа са кардиоваскуларним болестима, високим притиском, па чак и код особа са менталним и психичким проблемима, склоним анксиозности или које су под стресом.
Здравствени радници препоручују да се дан пре померања сата, прилагоде активности и одмори организам, како би се лакше пребродио дан у ком смо спавали сат времена мање.
