Данас је за православне вернике почео Васкршњи или Велики пост, који ће трајати до Васкрса, 11. априла.
Васкршњи пост траје 48 дана, и најдужи је пост у току године. Верници који посте требало би да посте на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава пост на уљу.
Како стручњаци објашњавају – уколико припазимо на то чиме ћемо заменити месо и производе животињског порекла, пост може постати и здрава навика којој се с времена на време треба вратити.
- Треба пазити да садржај угљених хидрата из житарица, воћа и поврћа не буде јако висок, односно када уводимо пост, треба да размишљамо да је потребно уносити довољно протеина и довољно масноће – објашњава др Каролина Берењи, специјалиста хигијене. – У том смислу, важно је познавати које врсте намирница биљног порекла садрже протеине, па тако млечне протеине можемо да заменимо млеком од соје или од бадема, а мањи садржај протеина имају и млеко од пиринча или од овса. Такође, они су и „оплемењени“ различитим витаминима, којих иначе има у млеку.
Сир може да се замени сојином сиром, а месо махунаркама – у ову категорију спадају пасуљ, сочиво или леблебија. Риба је дозвољена само два дана у току поста, на празнике Благовести и Цвети.
- Препоручују се масније рибе, типа скуше или лососа, које имају врло висок садржај омега-3 масних киселина, и то је њихова јако добра страна, с обрзиром на то да их ни иначе не уносимо у довољној количини. Али и мање масне рибе као што су ослић, пастрмка и слично, исто тако могу да буду на менију.
Веома је важно да у исхрану током поста буде укључено поврће које је богато протеинима, попут карфиола и броколија. Наравно, ту је и воће, у овом периоду првенствено цитрусно, које је пуно витамина. Оно што је најбитније, да и током поста будемо умерени, да би сачували здравље и енергију – апелују стручњаци.
