Пораст болести јетре постаје горући здравствени проблем како код нас тако и у свету. Многи здравствени проблеми могу спречити јетру да правилно функционише. Већина болести јетре не изазива никакве симптоме у раним фазама. То је због тога што јетра не боли. Наиме, иако је највећи унутрашњи људски орган, његова специфичност је да нема нервне завршетке који спроводе бол, тако да га особа не осећа чак ни код тешких болести. Због тога се болести јетре обично не примете или се уоче касно. Када пацијент уочи симптоме, његова јетра је већ оштећена. Многа обољења јетре почињу симптомима сличним грипу и напредују до озбиљнијих знакова оштећења, као што су жутица и тамно обојени урин.
— Болести јетре су значајно у порасту у општој популацији. На нашим просторима то су масна јетра, цироза, затим заразна жутица, које су последица оболевања од хепатитиса Б и Ц, који су и поред вакинације последњих десет година у порасту, а у протеклих 15 година је повећан број оболелих од карцинома јетре, који некада настане као засебно обољење, али врло често као последица претходних болести јетре. Значајно мање јављају се аутоимуне болести овог органа — наводи др Велимир Новаковић, специјалиста интерне медицине, гастроентерохепатолог Опште болнице у Сремској Митровици.
Болести јетре се прикрадају тихо, немају неку посебну симптоматологију.
— Пацијент наводи да се мало више замара у последње време, приписује то обавезама на послу, неуредно једе, можда је изгубио који килограм у тежини, генерално нема неке посебне тегобе. Али је важно урадити најосновније лабораторијске анализе које се односе на јетру, ултразвук абдомена и било би добро урадити липидограм масноће у крви — саветује др Новаковић.
— Сматра се да преко 20 одсто становништва има масну јетру, не само у западним земљама, већ и код нас. Ако се занемари, она може напредовати до цирозе или чак карцинома, а такође утиче и на срце, крвне судове, развој инсулинске резистенције и дијабетеса, који је такође све присутнији.
У већим клиничким центрима за дијагностику доступна је и еластографија, метода која прецизније процењује степен оштећења јетре. Лечење подразумева промену животних навика: здравију исхрану, редовну физичку активност и смањење уноса алкохола и газираних пића, са посебним акцентом на енергетске напитке, који су врло популарни међу младима.
Др Новаковић саветује пацијентима, али и здравим људима, да се придржавају начела здравог живота.
— Физичка активност је веома важна. Савет је да се дневно пређе најмање 10.000 корака и да се свакодневно одвоји бар сат времена за себе. Потребно је редуковати унос угљених хидратата, јер код масне јетре већи проблем праве триглицериди него холестерол. Они се, уместо да се потроше, депонују у јетри — каже наш саговорник.
На питање о терапијама, др Новаковић каже да се користе различити лекови, односно хепатопротективи.
— Хепатопротективе зову још и „јетреним тоницима”. Они помажу регенерацију и подржавају функцију јетре — објаснио је гастроентеролог. Међутим, лекови нису довољни без личног труда.
— Нажалост, друштво ово обољење и даље схвата олако, али после 10 или 20 година игнорисања, последице могу бити веома озбиљне.
Цироза јетре може да се јави као последица масне јетре, као последица прекомерне употребе медикамената, док је алкохол и даље најчешћи узрочник ове болести.
— Када сам пре 28 година почео да радим у митровачкој болници, однос цирозе јетре алкохолног типа био је 10 напрема 1 у корист мушкараца, али сад је то 40:60 за мушкарце. Имамо све млађе пацијенте, у раним тридесетим годинама, са тешким оштећењима јетре, који су кандидати за трансплантацију — објашњава др Новаковић.
Карцином јетре је малигна болест која може бити примарна (када настаје у јетри) или секундарна (када се тумор из других органа прошири на јетру, односно метастазира). Примарни карцином јетре, најчешће хепатоцелуларни карцином (ХЦК), често се развија код особа које већ имају неко хронично обољење јетре, попут цирозе. Лечење карцинома јетре је комплексно и захтева мултидисциплинарни приступ тима лекара (онколози, хирурзи, хепатолози, радиолози). Опције лечења зависе од стадијума болести, локације и величине тумора, као и од општег здравственог стања пацијента. Може бити хируршко уклањање тумора (ресекција), трансплантација јетре, системска терапија, која укључује хемотерапију, циљану терапију и имунотерапију за узнапредовале стадијуме болести. Рано откривање је кључно за успешност лечења, али је често отежано због одсуства раних симптома.
Симптоми који могу указати на проблеме са јетром
Јетра је највећи орган у нашој трбушној дупљи, налази се са десне стране стомака, испод дијафрагме. Одговорна је за десетине и десетине процеса у организму. Симптоми проблема са јетром зависе од поремећаја, али могу да укључују: стални умор (осећате се веома уморно и слабо све време), губитак апетита који може довести до губитка тежине, мучнину, повраћање, бол у зглобовима, нелагодност или бол у стомаку у горњем десном углу, крварење из носа, промене на кожи, црвенило дланова, свраб коже, кожни депозити липида, општа слабост, губитак равнотеже, дрхтање, низак сексуални нагон.
Озбиљнији симптоми укључују: жутицу (иктерус, кожа или беоњача ока постају жути), промене у менталном стању – измењен начин спавања (будност ноћу), поспаност, збуњеност и потешкоће са јасним размишљањем, напетост, раздражљивост, абдоминални оток (надувен стомак, накупљање течности у пределу стомака, асцитес), отечени глежњеви и отицање ногу (едем), импотенција, гинекомастија (када мушкарци почну да развијају ткиво дојке), увећана јетра (хепатомегалија), тамни урин, бледо обојене столице, поремећај пражњења столице (затвор), дијареја, грозница, анемија, повраћање крви или црна столица (што означава промењену крв), склоност ка лаком стварању модрица.
Шта спречава јетру да обавља виталне функције?!
Услови који могу спречити јетру да обавља своје виталне функције укључују: злоупотребу алкохола, лошу исхрану и/или гојазност, вирусне инфекције, акумулацију гвожђа или бакра, токсична оштећења и рак.
Поред претходно наведених и следећи фактори могу повећати ризик од обољења јетре: дијабетес типа 2, тетоваже или пирсинг, убризгавање дрога коришћењем заједничких игала, трансфузија крви пре 1992. године, изложеност крви и телесним течностима других људи, незаштићени секс, изложеност одређеним хемикалијама или токсинима, породична историја болести јетре.
Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
