У Србији су од вируса Западног Нила ове године према подацима „Батута“ оболеле 53 особе, док су 3 преминуле. Како су за ово обољење одгворни искључиво заражени домаћи комарци, стручњаци апелују на личне мере превенције, као и на мере које треба да предузму локалне самоуправе у циљу системског уништавања ових инсеката.
Вирус Западног Нила преносе заражени комарци, а како објашњаваја епидемиолог др Небојша Бохуцки, 80 посто неће развити никакву клиничку слику, док ће преосталих 20 посто развити неспецифичне симптоме попут температуре, главобоље, болова у мишићима и зглобовима и евентуално појава ситне оспе по телу. Ипак, један мањи проценат ће развити тежу клиничку слику која може услед компликација да доведе и до смртног исхода.
Фактори ризика за развој теже клиничке слику свакако су године живота, као и неке друге, удружене хроничне болести, појашњава др Бохуцки.
Како против грознице Западног Нила не постоји вакцина, нити специфична терапија, а познато је да вирус преносе искључиво заражени комарци, наш саговорник саветујезаштиту од убода ових инсеката.
Иначе, грозница Западног Нила тренутно је најраспрострањеније векторско обољење на свету, а у Србији је први пут забележено пре тачно десет година. Заблуда је да га преносе нове, инвазивне врсте комараца, већ је у нашој земљи дошло до раста броја заражених домаћих комараца.
