Сваке године, од 2006, други четвртак у марту обележава се као Светски дан бубрега. Ове године, тема је промоција здравог начина живота и превенција гојазности као и превенција и рано откривање бубрежних болести, о чему је било речи на конференцији за медије која је одржана у Општој болници.
Циљ обележавања Светског дана бубрега је првенствено подизање нивоа свести о улози овог органа у очувању здравља, а самим тим и утицаја на смањење броја учесталости бубрежних обољења. У организацији Удружења бубрежних инвалида и Савеза бубрежних инвалида Војводине, овај датум је у нашем граду обележен под слоганом „Болести бубрега и гојазност – здрави стилови живота за здраве бубреге“.
др Зорица В. Драгаш, ЗЗЈЗ Центар за промоцију здравља: „У Севернобачком округу је током 2016. године од болести бубрега као основног узрока смртности умрло укупно 29 особа (15 особа мушког и 14 женског пола). Анализа ових података показује да учесталост умирања значајно расте после 60 године живота и то без обзира на пол. Акутна бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 4 смртна исхода (3 особе мушког и 1 женског пола), а хронична инсуфицијенција је основни ужрок чак 22 смртна исхода (12 особа мушког и 10 женског пола). Констатујемо још један узрок, а то је непосредни узрок смрти од којих је умрло 8 особа (3 мушког и 5 женског пола).“
Према извештајима хоспитализације из Опште болнице Суботица за 2016. годину од болести бубрега лечено је 409 пацијената, највећи број због хроничне бубрежне инсуфицијенције, затим због камена у бубрегу илил неког облика упале. Хронична болест бубрега није наивно обољење али се може лечити и зато је од велике важности превенција и рано постављање дијагнозе.
др Маја Бјелобрк, Превентивни центар Дома здравља: „Када су у питању хроничне бубрежне болести или било која друга бубрежна болест „ухваћена“ у некој акутној или хроничној фази, проблем је што се већина бубрежних обољења дијагностикује у подмаклом стадијуму када смо ограничени са терапијом. По неким подацима и до 150 пута више пацијената постоји који су у неком ранијем стадијуму бубрежног обољења али нажалост није правовремено дијагностикован проблем и самим тим није ни лечен. Такође уназад две деценије преко два милиона пацијената налази се на некој од метода одржавања функције бубрега, било да је то хемодијализа, перитонеумска дијализа или трансплатација.“
Зоран Мишковић, председник Удружења бубрежних инвалида Суботице и Савеза бубрежних инвалида Војводине, истакао је значај завештања органа и говорио о Закону о трансплатацији који је недавно ступио на снагу захваљујући шестогодишњем труду више удружења.
Зоран Мишковић, Удружење бубрежних инвалида: „Јавна расправа о новом Закону је завршена, међутима данас је март месец, аништа се није догодило, те ни тај Закон још није у процедури за усвајање.“
