Новембар је према Календару здравља проглашен за Месец борбе против болести зависности, а обележава се у циљу превентивног деловања, едукације и скретања пажње на болести зависности које су узеле маха у епидемиолошким размерама. Тачан број оболелих лица на територији града Суботице није познат, али је довољан да би се о овој теми све чешће говорило, порука је др Наде Васковић Маравић, начелнице Одељења психијатрије суботичке Опште болнице.

Болести зависности нису спрецифичност нашег времена, оне су биле карактеристичне и за нека давна времена, а 60-тих година, с појавом Хипи покрета, долази до масовније употребе узрочника хемијске зависности као што су дрога, алкохол, никотин, опијум и друге психоактивне супстанце. У последњих пар деценија, од појаве интернета, „паметних“ телефона, друштвених мрежа и видео игрица, све чешће се спомиње и постојање савремених, нехемијских облика зависности у које још спадају и зависност од коцкања, вежбања и секса.

др Нада Васковић Маравић, начелница Одељења психијатрије: „Најчешће се говори о наркоманији, односно зависности од наркотика. Негде са стране је зависност од алкохола, која је исто толико важна и чак бројнија него што је зависност од психоактивних супстанци. Као и увек на првом месту је зависност од опијата, лекова, тј. супстанци које се иначе преписују легално али се узимају у превеликим дозама. Тешко је прецизно одговорити колико хиљада има оболели, од болести зависности у Суботици, углавном, има их сасвим довољно да би забрињавали и да би нас та информација навела да сасвим озбиљно схватимо и приступимо том  проблему.“

Просечан зависник је у старосној доби од 15 до 30 година. Лечење болести зависности је дуг и тежак процес, уз чињеницу да је свака зависност специфична, али је и као таква, излечива. Важну улогу у овом процесу има воља оболелог и подршка чланова породице, како би се што квалитетније испунио циљ лечења – успостављање апстиненције.

др Нада Васковић Маравић, начелница Одељења психијатрије: „Јако је важно напоменути да се може лечити, то је тежак и мукотрпан пут али постоје медикаменти у комбинацији са психотерапијом, уз велику подршку најближе околине, родитеља, породице или блиске особе, који то омогућавају. То јесте хронична болест, опоравак је дуготрајан, али може бити успешан. Имали смо зависнике који су сада добри радници, добри родитељи и који издржавају у томе да се не врате психоактивним супстанцама или некој од активности које изазивају зависност. Као прво и осносвно, зависност се лечи на добровољној бази, лечимо оног ко жели да се излечи и ко је дошао с том намером да се лечи. Треба хтети, само уз то ефекат има наша стручна помоћ, медикаменти, психотерапије, гупне или породичне терапије окружења у ком је неки зависник живео или живи.“

Примарна превенција, односно спречавање настанка болести зависности код младих, најважнија је из много разлога а да би се то постигло, неопходна је сарадња свих институција како образовних тако и оних који ће контролисати употребу узрочника који доводе до хемијских или нехемијских болести зависности.