Менопауза се може посматрати као медицински проблем, животна промена или као симбол старења. Било који од ова три погледа на менопаузу не искључује чињеницу да овај период прате многе телесне и емоционалне промене, које су у различитом интензитету свакодневно изражене код великог броја жена између 45. и 59. године живота.
Менопауза је период у животу жене када менструација престане заувек, што се код већине жена деси између 45. и 55. године живота. Узрок је опадање нивоа женских хормона, естрогена и прогестерона, које производе јајници. Да би менопауза била потврђена потребно је да жена нема менструацију 12 узастопних месеци.
— После годину дана од последње менструације ми са сигурношћу кажемо да је жена у менопаузи. Менопауза најчешће наступа између 45. и 55. године живота, с просечном старошћу око 50. године за наше поднебље. У којој години ће наступити менопауза зависи од више фактора, као што су исхрана, стил живота, географско поднебље, али са благим варијацијама, за разлику од генетике која је далеко најснажнији фактор. Добар оријентир је то када су ваше мајке или баке ушле у менопаузу — наводи др Ђорђе Радић, гинеколог Дома здравља Сремска Митровица.
— Рани симптоми се јављају у првих неколико година по настанку менопаузе, а често и непосредно пре. То су свима познати валунзи, тј. налети врућине са последичним презнојавањем, повремено лупање или прескакање срца, главобоље и несанице. Врло су честе и психичке промене у виду раздражљивости, емоционалне нестабилности, анксиозности, депресије, слабијег памћења и концентрације. Естетске промене су такође изражене, те долази до суве коже, косе, ноктију, израженијих бора итд. Веома је битно оно што наступа након тих првих година и промена. Тада долази до уролошко-гениталних сметњи, истањења и сувоће слузокоже вагине, честих вагиналних и уринарних инфекција, болних односа, гениталних спадова. Након десет година од менопаузе драстично расте ризик од појаве кардиоваскуларних болести, деменције и остеопорозе — објашава др Радић.
Многе жене описују менопаузу и средње доба као веома стресно искуство. Промене које се тада јављају су бројне. На психолошком плану то су емоционална нестабилност, иритабилност, честе промене расположења. Оне се у периоду менопаузе могу испољавати на различите начине.
— Спектар манифестација иде од узнемирености, осећаја „пуцања”, беса, безразложног страха, преко осећања туге, усамљености и безнадежности до потпуне апатије и повлачења. Опажен је и пад пажње и концентрације, пролонгирани осећај умора, што резултира смањеном ефикасношћу и моторном успореношћу. Код неких жена се јављају упадљиве телесне промене, промене на кожи, повећање телесне тежине. То, даље, утиче на смањење самопоуздања, задовољства собом и доживљаја физичке привлачности. Ово је често праћено и смањењем сексуалне жеље. Телесне промене и губитак идеје о репродуктивности код жена могу изазвати кризу идентитета и, по први пут, отворити тему о пролазности времена, страху од старости и смрти. Све ове промене могу бити резултат флуктуације хормона, али се не баш згодно поклапају и са неким другим важним животним догађајима повезаним са овом животном фазом: захтеви каријере, изложеност свакодневном стресу и на послу и код куће, одлазак деце из родитељског дома (синдром напуштеног гнезда), припрема за пензију, појава болести које нису у вези са менопаузом, суочавање са старењем, брига о остарелим родитељима — појашњава психолог Ивана Милановић-Томашевић.
Стручњаци предлажу неколико корисних стратегија које могу помоћи у превазилажењу промена током менопаузе: умерена и редовна физичка активност, здрава исхрана, технике релаксације, разговор са другим женама које пролазе кроз исту фазу и разговор са психологом који може помоћи бољем разумевању онога што жена пролази и понудити функционална решења. Уколико су симптоми интензивни, уз консултације са стручњацима је могуће укључити и фармакотерапију.
— Приступ мора бити индивидуализован, а то значи добро проценити здравствено стање пацијенткиње и потенцијалне ризике, а средиште терапијских опција у циљу ублажавања симптома и спречавања последица дугорочног недостатка естрогена је хормонска супституциона терапија. Концепт је јасан, надокнађује се оно што недостаје у организму, дакле хормон естроген. Друге помоћне методе су коришћење нехормонских медицинских стредстава, нпр. лубрикације код урогениталних симптома и свакако промене лоших животних навика. Нажалост, веома мали број жена узима хормонску терапију. Узрок оваквог стања је недовољна информисаност и постојање неоправданог страха и стигма према употреби хормона. Ставови се углавном формирају на основу лошијих искустава појединих жена и информација из медија, веома често погрешних и непотпуних. Улога гинеколога у свеобухватном информисању жена је кључна, али у пракси се веома често не проналази време за дуже разговоре са пацијенткињама па се често деси да се хормонска терапија и не понуди као терапијска опција. Хормонска терапија није за сваку жену, али код правилног одабира и праћења она доноси далеко више користи него ризика. Кључна је индивидуална процена, избор одговарајуће дозе и облика и редовне контроле — закључује др Ђорђе Радић, специјалиста гинекологије и акушерства.
Иако су услови живота битно побољшани у односу на неки ранији период од пре педесет или више година, биологија је још увек ту где јесте. Жене кроз менопаузу морају да пролазе као и некада. Суштина је, међутим, у томе да оне о томе сада могу отвореније да говоре, могу да потраже подршку и воде рачуна о свом менталном здрављу током ове изазовне фазе.
Перименопауза — природан биолошки процес
Перименопауза је период преласка из репродуктивног доба у менопаузу, време када јајници постепено почињу да смањују производњу хормона естрогена и прогестерона.
— То је природан биолошки процес и обично траје неколико година (у просеку три до пет година) пре него што наступи права менопауза. Обично су први знаци поремећај менструалног циклуса, продужени или скраћени циклуси, као и продужене и понекад обилне менструације. Од симптома се највише јављају већ поменути валунзи, несанице, промене расположења, умор, смањен либидо, промене телесне тежине и прерасподела масти око стомака. Себи можете помоћи до одређених граница, мање или више успешно, највише променом исхране користећи храну богату фитоестрогенима, супстанце сличне естогену. Од помоћи су и физичка активност, довољно дугачак сан и избегавање стресних ситуација. Обратите се и изабраном гинекологу који ће, након индивидуалне процене, изабрати најадекватнију терапију — објашњава гинеколог.
Период после менопаузе се назива постменопауза и тада се хормони стабилизују на нижем нивоу.
Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
