Прошлонедељне врућине ограничиле су изласке наших најмлађих суграђана на ране јутарње и касне предвечерње сате. У топлим данима, деци је најважнија хидратација – унос довољно течности и лаганија храна, истичу лекари, као и памучна гардероба и обавезно кориштење крема високог заштитног фактора. Стручњаци апелују на родитеље да припазе и на кориштење клима уређаја у просторијама где бораве деца.
У врелим летњим данима, клима уређаји спас су од врућина. Ипак, у просторијама где бораве деца, лекари саветују да се припази на разлику спољашње и температуре у просторији, те да она не буде виша од 6 до 8 степени. Након несносних температура, јутарње освежење свима је добро дошло, а искористиле су га и мајке са децом које смо затекли на градском игралишту.
С обзиром на то да су мала деца посебно осетљива на високе спољне температуре, др Гордана Шулић, специјалиста педијатрије, саветује родитељима да буду нарочито опрезни.
„Деца треба да се изводе у периодима када није највећа врућина, значи не у најтоплијем делу дана, него рано преподне до око 10, и касно поподне, након 18 часова. Најважније је адекватно хидрирати децу, што значи уносити довољно течности. Храна би требала да буде лагана, чешћа и мање обилна. Гардероба треба да буде памучна и лагана, уз обавезно ношење шеширића и капица. На изложеним деловима тела би требало наносити висок заштитни фактор. Што се тиче клима уређаја, саветује се да се они користе, али да температура буде адекватно подешена, највише од 6 до 8 степени разлике у односу на спољну температуру и да дете није у просторији где директно дува клима,“ истакла је др Гордана Шулић, специјалиста педијатрије.
Иако је смањен број болесне деце, у овом периоду деца најчешће оболевају од гастроентеритиса, имају повишену телесну температуру праћену секрецијом из носа и кашљањем. Неретки су и уједи крпеља, као и упале ушију, што је последица купања у базену, објашњава др Шулић.
