Крпељи су паразити који се хране крвљу различитих животиња, укључујући и човека. Сам убод крпеља обично није опасан, али проблем настаје уколико је крпељ заражен неким микроорганизмом. Тада он може деловати као вектор, односно преносилац заразних болести. Ако крпељ носи вирусе или бактерије, постоји могућност да их током храњења на кожи пренесе у крвоток човека.


- Лајмска болест има инкубациони период од око 3 до 32 дана, након чега се на месту убода крпеља јавља карактеристично црвенило. Поред тога, могу се појавити и симптоми попут главобоље, повишене телесне температуре и малаксалости. Промена на кожи често подсећа на „бивоље око“ – у центру је црвена, затим има још један црвени прстен који се постепено шири. Ова промена може достићи велике димензије, чак и до пола метра или више на леђима одрасле особе. У таквим случајевима неопходно је одмах потражити лекарску помоћ, јер то је први стадијум лајмске болести – рекао је др. Небојша Бохуцки, епидемиолог.


Лајмска болест у првом стадијуму је у 100 одсто случајева излечива уз примену одговарајућих антибиотика. Проблем настаје уколико се не јавимо за лекарску помоћ, ако је промена била релативно мала, или смо се лечили „на своју руку”, јер ова прва промена увек нестаје, то је карактеристика саме болести. Проблем настаје после неколико месеци, када настане други степен лајмске болести.


- Тада говоримо о оштећењу нерава, пре свега о парализи нерава, потом може да буде захваћено и срце, као и низ зглобова, у првом реду велики зглобови. Онда постаје проблем у дијагностици, јер колеге лекари мисле на друге болести, а не на други стадијум лајмске болести. Управо како би преверинали други стадијум, када уочимо крпеља на својој кожи, треба да посматрамо место уједа, и ако приметимо нешто сумњиво, треба да се јавимо лекару.


Иако лајмска болест више није обавезна за пријављивање надлежним институцијама, ранији подаци показују да се у Војводини сваке године региструје око 200 случајева ове болести коју преносе крпељи.

Крпељи преносе још једну инфекцију, крпељски енцефалитис. Иако за сада није потврђен у нашој земљи, случајеви су регистровани у суседним подручјима — у западним деловима Мађарске и Хрватске, што додатно указује на потребу за опрезом и превентивним мерама.


С доласком топлијег времена, већ од априла па све до касне јесени, крпељи су веома активни. Лекари саветују да приликом боравка у природи носимо одећу дугих рукава и ногавица, по могућности светлих боја, јер се на таквој подлози најлакше уочавају. Препоручује се и употреба хемијских репелената који се наносе на кожу, одећу или обућу, како би одбијали крпеље. Након боравка у природи, самопреглед представља један од најважнијих корака у превенцији.