Велики број неоткривених случајева представља највећи проблем код лечења хроничне опструктивне болести плућа, поручују лекари. Како је реч о доживотном и прогресивном обољењу за које нема лека, већ само може да се заустави напредовање, кључно је да сви који имају неке од симптома попут недостатка ваздуха или упорног кашља потраже стручну помоћ.
Хронична опструктивна болест плућа или скраћено ХОБП значи да је реч о обољењу које дуго траје и опструира проток ваздуха у дисајним путевима, објашњава пнеумофтизиолог др Елизабета Врана. Ова плућна болест најчешће погађа старије од 50 година, а у главни фактор ризика је пушење, односно рад или боравак у загађеном простору, као и генетске предиспозиције, појашњава др Врана.
ХОБП има четири стадијума, а највећи проблем по речима наше саговорнице, јесте што се најчешће открива у трећем или чак четвртом, а будући да је реч обољењу које напредује, стање плућа не може да се поврати у пређашње, већ само да се уз терапију задржи постојеће. Управо због тога је важно да се пацијенти обрате на време лекару, који уз помоћ спирометрије и ретгенског снимка поставља дијагнозу.
Уколико се не открије на време и не започне са терапијом, у терминалној фази пацијенти више немају снаге ни за најобичније активности, атрофирају им мишићи и на крају због константног недостатка кисеоника у крви, завршавају на концентратору кисеоника. Један од облика хроничне опструктивне болести плућа са којим се лекари често сусрећу је и емфизем плућа, који је такође прогресиван и за који најчешће не постоји терапија.
