Грозница Западног Нила, ове године још није забележена на територији Републике Србије. Ипак, с обзиром да је лето у току и да је пред нама још топлих дана, комарци су активни и постоји могућност да ће и ове године бити случајева обољевања од ове болести. За њу не постоји лек или вакцина, те је због тога најважнија превенција у виду заштите од убода комараца.
Уколико у сред лета имате температуру, болове у мишићима и осећате се малаксало, али нема појаве цурења носа, можете посумњати на грозницу Западног Нила. То је векторско заразно обољење, које преносе искључиво и само комарци, било домаћи, било егзотични, уколико су заражени овим вирусом. Једном заражени, комарци до краја живота преносе вирус, на читав низ животиња, готово на све кичмењаке, па тако и на човека.
„Уколико је особа млађа од 50 година живота, она ће имати веома благо или никакво обољење, значи многи су већ у прошлости били заражени овим вирусом, али самим тим што су били млађи од 50 година живота, они нису имали никакву клиничку слику и као такви имају антитела и не могу поново да се заразе овим вирусом. Међутим, уколико је особа старија од 50 година живота или млађа, али има неко хронично обољење, често имамо пацијенте који истовремено имају неколико хроничних обољења имуног система, они ће имати тежу клиничку слику и тада већ говоримо о самој болести грознице Западног Нила, за коју је карактеристична висока телесна температура, болови у мишићима, налик грипу, али не постоје симптоми горњег респираторног тракта“, објашњава др Небојша Бохуцки, епидемиолог у Заводу за јавно здравље Суботица.
Најтежа клиничка слика ове болести је менингитис или енцефалитис, односно запаљење мозга, које захтева хоспитализацију, јер може да има смртни исход, посебно код особа старијих од 70 година. Најзначанија превентивна мера је заштита од убода комараца.
„Најзначанија превентивна мера је да се заштитимо од убода комараца. Ово можемо да чинимо на већи број начина, најпознатији и најпопуларнији начини су то да користимо мреже на прозорима, да користимо репеленте, то су материје у виду спреја, које наносимо на своју кожу односно одећу и на тај начин комарац неће да слети на површину нашег тела. Ту је и запрашивање унутрашњих просторија путем разних спрејева. Најзначајнија мера је она коју предузима локална заједница односно мере из домена дезинскеције тзв. запрашивање комараца односно примена одговарајућих токсина, који се стављају у воду и на тај начин се уништавају саме ларве комараца,“ истиче др Бохуцки.
Током 2016. године, на територији Србије званично је регистрован 41 случај грознице Западног Нила, од чега су две особе преминуле.