Наша суграђанка Санела Сабо болује од инсулин зависне шећерне болести. Дијагноза је постављена 2022. године, а од тада девојчица мора на сваких неколико сати да дозира себи лек помоћу шприца.

Иако још није напунила тринаест година, Санела већ тачно зна шта и како треба да уради да јој не позли – има сензор за континуирани мониторинг гликемије, а уместо дневника, она пише податке о нивоу шећера у крви. Прибор за дозирање инсулина носи са собом и у школу.

– Кад сам сазнала за дијагнозу, била сам у шоку, и плакала сам, јер нисам знала шта да радим – почиње своју причу Санела. – Тетка је била са мном у болници. Последње три године дајем себи инсулин, али тело полако престаје да реагује. Зато сада скупљамо донације, да бих могла да одем у Турску, да ми помогну, зато што сада већ имам проблем и са ногама и са очима.

Самохрани отац Жолт каже да се максимално труди да што пре сакупи потребан износ, али с обзиром на то да се породица издржава од само једне плате и од мале бакине пензије, која такође живи са њима, скупљање иде изузетно споро. Зато се породица обраћа људима великог срца, да их подрже у овој борби.

– Једино што Санели може да помогне је трансплантација матичних ћелија која се ради у Турској, у Истанбулу, а она кошта скоро 30.000 евра. Живим са двоје деце, Санела има брата близанца, са женом, јер сам се поново оженио, и са мајком. Радим само ја, жена ми је по потреби са децом, бака живи са нама, она има малу пензију, тако да све издржавам сам.

Како породица објашњава, лекари дају добре прогнозе: уколико се трансплантација матичних ћелија уради што пре, постоји велика шанса да ће се Санела током пубертета потпуно излечити. Да би се то десило, потребни смо сви: слањем броја 1875 на 3030 можемо подржати ову девојчицу на путу ка оздрављењу и лепшој будућности, а средства се могу уплатити и на рачун који је доступан на сајту Фондације Буди хуман.