Дијабетес је трећи водећи узрок смрти у Србији, а у току прошле године регистровано је око 770.000 оболелих, што је једнако просеку на глобалном нивоу који износи око 10 одсто од укупног становништва, истичу стручњаци поводом Светског дана борбе против дијабетеса.
Хормон инсулин регулише ниво шећера у крви, а уколико га нема довољно или нема довољан ефекат настају здравствене тегобе, а како објашњавају лекари, први корак у лечењу јесте придржавање препорука које се односе на исхрану и адекватну физичку активност. Уколико не дође до побољшања, следећи корак су медикаменти, а потом и терапија инсулином. Нажалост, често су симптоми нејасни, па и када се јаве тегобе оне се повезују са узнапредованом хроничном компликацијом. Ипак, постоје неки показатељи који су могући знаци постојања дијабетеса, наводе стручњаци.
У ризичне групе спадају људи који у својим породицама имају историју дијабетеса, људи са прекомерном телесном тежином, као и они који немају адекватну исхрану и физичку активност, пацијенти који су некада имали забележене промене одређених вредности у крви, као и особе са метаболичким обољењима, и жене које током трудноће имају повишен ниво шећера у крви. Адекватна исхрана и физичка активност, односно здрав стил живота је оно што представља превенцију.
Контрола, али и самоконтрола су веома важни, јер представљају могућност спречаванмја компликација.Тема под којом се обележава Светски дан борбе против дијабетеса односи се и на доступност медицинске неге оболелим, односно велики проблем за многе пацијенте у свету представљају и неадекватни услови за самоконтролу, као и консултације са лекарима, што код нас није случај закључује ендокринолог, др Клара Немет Туцић.
