Европски дан донације органа обележен је у понедељак 10. октобра са циљем да се подигне свест грађана о значају завештања органа али и у знак захвалности породицама које су пристале да у моменту клиничке смрти Својих најближих, донирају њихове органе. Донирање или завештање органа знак је хуманости, солидарности и пременитости којим се спашавају животи оних који чекају трансплатацију.

Србија је Европски дан донације органа дочекала са најмање донора и трансплатација у последњих осам година. Томе у прилог говори и податак да је у првих 6 месеци ове године забележено 0,85 донора на милион становника. За разлику од наше земље, у земљама Европске уније број кадаверичних донора се креће између 20 и 30 на милион становника.

Зоран Мишковић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине: „Уколико донор за живота, као пунолетно лице, своју вољу о завештању органа потврди кроз донорску картицу, тиме даје своју сагласност да након мождане смрти његови органи буду ескплантирани за лица са листе кавадеричних прималаца. Међутим, испоставило се да је у преко 90% случајева дошло до неодобравања породице по питању сагласности, чиме смо изгубили бројне доноре.“

У нашој земљи постоји Закон којим се уређује ова област,који је непотпун, па се ускоро очекује доношење новог Закона који би требало да побољша и унапреди област трансплатације у Србији.

Зоран Мишковић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине: „Надамо се да ће напокон доћи до промене законодавства и да ће то донети светлију будућност. Закон је по најновијим информацијама ушао у процедуру сагласности и да је Бриселска комисија узела у процедуру разматрања ову законску иницијативу.“

Милици Пејчић је пре 20 година трансплантиран бубрег, који јој је донирала мајка. Милица се прикључила иницијативи за доношење новог Закона, свесна важности овог правног акта, који би могао да промени и спаси животе великог броја људи у нашој земљи.

Милица Пејчић, секретар Удружења бубрежних инвалида Суботице: „Чини ми се да једеведесетих било више трансплатација и кавадеричних и од сродника, него што је то данас у Србији. Изнећу вам битан податак. Пре 22 године ја сам ишла на дијализу годину дана. Ја данас не знам ниједног пацијента из тог доба да је жив.“

Због недовољног броја донора органа, Србија је далеко од чланства у Евротрансплатну организацију која између осталог обезбеђује и размену органа, односно могућност да најхитнији случајеви добију одговарајућу орган чим пре. Све наде полажу се у нови Закон, који би требало да покрене Србију са дна, кад је у питању донирање органа.