Епидемиолошка ситуација, када је у питању грип, у Суботици је уобичајена за овај период године. Инфлуенца се за сада региструје у највећем броју код радно активних особа, а у наредном периоду очекује се да ће расти број оболелих и међу популацијом предшколске и школске деце.

На подручју Севернобачког округа, конкретно на територији града, 8. јануара доказано је присуство инфлуенце – типа Б. Број оболелих се креће у границама очекиваног, а у  наредном периоду очекује се њихов пораст.

„Уколико се говори о томе шта нас очекује у наредном периоду, свакако је да ће расти број оболелих, што је уобичајено за период јануара. Неки врхунац ће вероватно да се догоди у месецу фебруару, међутим, да ли ћемо достићи тзв. епидемијски праг односно да ли ће се јавити епидемија инфлуенце, за сада то не можемо да говоримо, јер не постоје одговарајући математички модели који ће дати тачан одговор да ли ће бити или неће бити епидемије, али свакако је јасно да ће доћи и даље до постепеног пораста броја оболелих од инфлуенце,“ објашњава др Небојша Бохуцки, епидемиолог у Заводу за јавно здравље Суботица.

Грип је средње тешко обољење које се на основу клиничке слике, уколико је она типична, разликује од читавог низа других акутно респираторних болести. Карактертичан је нагли почетак болести односно за само неколико сати особа из пуног здравља осети да има високу телесну температуру која иде и до 39 односно 40 степени. Болови у мишићима, зглобовима, нарушено опште стање, а након неколико дана се јавља запушен нос односно цурење из носа, кашаљ који постаје продуктиван и бол у грлу.

„Једина разлика између инфлуенце и читавог низа преко пар стотина других акутно респираторних болести је у наглом почетку код инфлуенце, наглашене опште тегобе, а дефинитивна дијагноза се поставља само на основу доказа вируса у узетом брису носа односно ждрела, а овај брис се по правилу и не ради. Наиме, уколико се докаже да је инфлуенца присутна на неком подручју и уколико лекар има епидемиолошки податак и одговарајућу клиничку слику, то је довољно, да лекар на основу епидемиолошког податка и присутне клиничке слике каже да је реч о инфлуенци и без тога да је узет одговарајући болеснички материјал,“ додаје др Бохуцки.

Антивиротици се веома ретко примењују, односно само код оних особа за које се претпоставља да ће имати тешку клиничку слику. У већини осталих случајева даје се симптоматска терапија, а никако не антибиотици. Најзначајнија превентивна мера је вакцинација вакцином Ваксигрип, која треба да се прими почетком хладнијег периода године односно у октобру или новембру. Ове године забележен је висок проценат вакцинисаних, јер вакцине које се стигле на територију Севернобачког округа, око 5.500 доза, готово су у целости утрошене.