Екипе Хитне медицинске помоћи су имале пуне руке посла током јануара. Ниске температуре су утицале и на наш организам, па су многи имали мање или веће тегобе због којих су морали да потраже помоћ лекара.
Служба Хитне медицинске помоћи бележи око 30 излазака на терен за 24 сата, међутим, у првој половини јануара тај број је драстично повећан, и кретао се између 45 и 50. Помоћ су тражили првенствено хронични болесници код којих је дошло до акутизације основне болести.
- Последњих пет дана, како су температуре прешле у плус, смањио се број интервенција лекарских екипа, али имамо већи број акутних стања. Ту мислим претежно на пацијенте код којих је дошло до изненадног срчаног застоја, до инфаркта миокарда, до свих оних ситуација у којима је неопходно хитно збрињавање, тимски, комплексан начин реакције саме Службе хитне медицинске помоћи. Такве пацијенте је, нажалост, још више погодио период када је било изузетно хладно – каже др Михаела Будимски Солдат, лекар специјалиста ургентне медицине.
Када су у питању срчани проблеми, старосна граница се помера, па је Хитна помоћ имала случај срчаног застоја код пацијента који има 43 године.
- Граница се све више помера ка млађим особама, тако да више нема правила, па да можемо рећи да је то болест старије популације. Не, и млађе особе могу да имају срчани застој. То је вероватно последица неадекватног стила, начина живота, а и на превенцију често заборављамо. Држимо неки сопствени ритам, не рачунајући на то да последице по нас могу бити катастрофалне.
Променљиво облачно време и појачан ветар могу утицати на стање хроничних болесника наредних дана. Главобоља, вртоглавица, поспаност и деконцентрација су нешто што можемо сви осећати, али може доћи и до кардиоваскуларних тегоба. Јачање имунитета, конзумирање воћа и поврћа, лагане шетње и смањена физичка активност се препоручују свима у овом периоду, чак и потпуно здравим особама.
