Сваке године, 24. јула, обележава се Међународни дан бриге о себи, као глобална иницијатива чији је циљ да нас подсети колико је важно преузети активну улогу у очувању сопственог здравља – физичког, менталног и емоционалног.
У савременом свету који се одликује брзим темпом живота, потребом за што већом продуктивности и сталном доступности, дешава се да заборавимо на себе. Занемаривање сопствених потреба може довести до исцрпљености, хроничног стреса, физичких тегоба и емоционалне нестабилности. Управо зато је Међународни дан бриге о себи прилика да се подсетимо да здравље није само одсуство болести, већ и стање потпуног психофизичког благостања.
Брига о себи није луксуз, већ свакодневна навика која доприноси бољем здрављу, већем нивоу енергије и квалитетнијем животу. Она представља доживотну праксу у којој појединац, ослањајући се на проверене и поуздане информације, активно води рачуна о свом физичком и менталном здрављу.
Никола Стантић
- Пошто имам доста обавеза на послу, немам много времена да се бавим спортом. Ипак, ако се у рекреацију убрајају рад у башти и други послови на отвореном, онда и то представља одређену врсту физичке активности. Када дође зима, углавном се своди на основно разгибавање и једноставне вежбе, попут оних које смо учили у школи.
Миљана Црногорац
- Трудим се да бринем о свом здрављу и редовно идем на годишње лекарске прегледе. Што се тиче опуштања, за то имам мање времена, нарочито зато што имам двоје мале деце. Ипак, спорт ме опушта. Иако се већ дуже време активно не бавим спортом, волим да гледам утакмице, посебно када игра репрезентација Србије.
Ментално здравље подразумева способност да се на адекватан начин суочавамо и носимо са изазовима свакодневног живота, да градимо здраве односе са другим људима, учимо, радимо, будемо функционални и остварујемо своје потенцијале.
- Брига о себи требало би да буде важан део наше свакодневице. На тај начин јачамо своју отпорност, посебно у данашње време, када се суочавамо са бројним изазовима, стресовима и несигурностима, чак и на колективном нивоу. Редовна брига о себи доприноси развоју отпорности, али нас истовремено чини функционалнијим и спремнијим да се носимо са свакодневним обавезама, како у породици и радном окружењу, тако и у друштву у целини – - рекла је Милка Лазичић Узелац, психолог-психотерапеут.
Постоји много начина на које можемо да бринемо о себи, а они се разликују у зависности од наших потреба, животних околности и могућности.
- О себи треба да бринемо на више различитих начина. Важно је да водимо рачуна о свом телу и физичком здрављу кроз уравнотежену исхрану, редовне превентивне и систематске прегледе, довољно сна и редовну физичку активност. Поред тога, значајно је неговати и градити социјалне односе који су за нас подржавајући и испуњавајући. Такође, важно је да будемо свесни својих капацитета и граница. За људе који често прелазе сопствене границе посебно је важно да себи дају право да, када је то потребно и оправдано, кажу „не“ и заштите своје време, енергију и добробит.
Наша саговорница истиче да, уколико особа, упркос подршци блиских, не успева да се на адекватан начин суочи са животним изазовима, не треба да оклева да потражи стручну помоћ. Тражење стручне подршке није одраз слабости, већ одговорности према сопственом менталном здрављу и добробити.
