С обзиром на то да је Војводина препуна старих, прелепих, а пре свега знаменитих манастира, катедрала, синагога и других сакралних објеката, велики потенцијал у развоју туризма има и верски туризам.
За Крушедол, Велику Ремету, суботичку Синагогу или Саборну цркву у Новом Саду многи су већ чули, али ретки су они који знају за вредност Катедрале у Бачкој Тополи, највишу цркву у Србији чији торањ премашује 72 метра, да се Бечеј дичи Црквом Светог Ђорђа чији је иконостас осликао велики Урош Предић, или какву дубоку причу носи Синагога у Новом Саду, на чијем улазу стоји „Ки бети, бет тефила икара л’кол хаамим“ (Нека ова кућа буде дом молитава за све народе).
Како би ове знаменитости приближили туристима, требало би се више окренути организацији и промоцији верског туризма.
— Ми ходамо по историји и овде је доживљавамо. Веома је важно да се традиција свих вероисповести сачува, јер као што кажу стихови песме, без њих ће нас ветрови одувати. Традиција нас веже за тло одакле смо потекли или где јесмо — поручио је покрајински секретар за привреду и туризам, Ненад Иванишевић. — То су места на која би сви требало да дођемо.Покрајински секретаријат за привреду и туризам препознаје овде, али и у читавој Војводини могућност развоја једног посебног вида туризма, то је верски туризам. Војводина је место где су најлепши манастири, место где су прелепе цркве, две велике синагоге, а има и неколико џамија.
Војводина мора да понуди много да би туристи могли себе да пронађу, те је из тог разлога неопходан стратешки приступ овом виду туризма, како би се могли понудити туристички производи и услуге које би конзумирали туристи током читавог годишњег одмора.
— Постоји могућност да развијемо једну целисходну причу која до сада није била посматрана систематски. Заједно са свима који буду желели да буду укључени, сачинимо стратегију развоја верског туризма у Војводини, те да потом кроз акционе планове идемо корак по корак ка верском туризму као општеприхваћеном виду туризма, који би постао део укупне туристичке привреде и понуде, али и тржишта — истиче Иванишевић, напомињући да је неопходно одржати континуитет институционалне подршке, установљењем тзв. институционалног памћења, како се не би увек почињало изнова са концептима и пројектима од значаја.
Уз манастире на Фрушкој гори, верски објекат који угости највише туриста је Синагога у Суботици, једно од највреднијих средњоевропских остварења ове врсте сакралне архитектуре. После обнове, коју су заједнички реализовале Србија и Мађарска, сецесијски бисер архитеката Јакаба и Комора, своја врата туристима отворио је у јануару 2019. године.
— Током 2019. године имали смо скоро 20.000 посетилаца из свих земаља региона, али и целе Европе и других континената. Имали смо много концерата и довољно садржаја да издамо свој први Годишњак — подсећа Хајналка Илеш, координаторка активности Фондације „Суботичка Синагога“. – И у прошлу годину смо ушли са мноштвом планова, али је Загребачки квартет, на самом почетку, био једини који је наступио. Већ се у фебруару осетио мањи број посетилаца, а због пандемије смо средином марта морали да затворимо врата. На старо радно време вратили смо се у мају, уз поштовање свих епидемиолошких мера. Упркос целој ситуацији, ми смо прошле године имали 6.500 посетилаца. И прошле године смо издали Годишњак, тако да, иако је била пандемија, ми смо имали о чему да пишемо.
По њеним речима, веома је важно да посетиоци стално имају нове садржаје, тако их на улазу у Синагогу дочека инфо-пулт и мали кутак, а унутра репертоар озбиљне музике. Како смо се сами уверили, она даје осебан доживљај простора несвакидашње лепоте и раскоши.
— Без обзира на верску припадност, овде свако може да се сусретне са нечим узвишеним и да пронађе свој мир. Од првог дана нама је најважније да је ово пре свега сакрални објекат, тако да посетиоци мушкарци на улазу добијају кипе – капице, не може се ући у кратким панталонама или мајицама на бретеле, бима испред најсветијег места је затворена и ту туристи немају приступ — наглашава наша саговорница. – Ово је и споменик културе од највећег значаја и сецесијско здање, тако да је врло важно и веома изазовно наћи склад и спојити све то. Сада је већ ушло у свест људи да је ово једна туристичка дестинација, место где Јевреји улазе у свој молитвени дом и велелепни простор за концерте велике уметничке вредности. На то смо веома поносни.

Фотографија: Атила Ковач

Текст је објављен у оквиру пројекта Суботичка свакодневица, који је суфинансиран средствима из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.