Палић је и овог септембра био у знаку прославе бербе грожђа, али и других плодова који сазревају крајем лета и почетком јесени. На 36. Бербанским данима, који су окупили око 140 произвођача и излагача, посетиоци су имали прилику да уживају у богатој и разноврсној понуди и пратећем програму — у гастрономским, културно-уметничким и забавним садржајима за све генерације. Организовани су изложба воћа и поврћа, рукотворина, ситних животиња, концерти, представе и креативне радионице за најмлађе. Новина овогодишње манифестације била је Винска улица, где су своје производе представили локални винари, али и произвођачи сирева.

Слабији род, али добра вина

Међу око 140 излагача био је и Ђерђ Клиноцки из Бајмока, који се винарством бави од 2012. године, када је засадио свој први виноград, а винарију је регистровао четири године касније. На два хектара винограда гаји шест сорти грожђа – три беле и три црне. Од белих сорти заступљени су италијански ризлинг, сиви бургундац и шардоне, док међу црним сортама има франковку, каберне фран и каберне совињон.

— Због мраза који нас је погодио 1. маја, род је ове године око 50 одсто мањи него прошле године. Вина ће бити мање, али су квалитетна — напомиње Клиноцки.

Бермет — вино са традицијом и признањима

Своје производе на Бербанским данима годинама представља и винар Ненад Бермет Алекс Ратковић, познат по производњи бермета, којом се бави од 1997. године.

Његов бермет, који је заштитио код Завода за интелектуалну својину Републике Србије, овенчан је бројним признањима — проглашен је за европског и српског краљевског шампиона, а чак четири пута је понео титулу шампиона у Мађарској. Посебно занимљив податак је да је на једном од такмичења његов бермет оцењивало чак 49 жена.

— Бермет је, слободно могу да кажем, једно женско пиће — истиче Ратковић.

Прослава бербе јесењих плодова


Према његовим речима, производња бермета на Фрушкој гори има традицију дугу око четири века.

— Према причи која се преноси, један искусни подрумар у Бечу је 1783. године штампао рецепт за бермет. Међутим, у рецепту нису биле наведене тачне количине вина и трава које се користе у његовој производњи. Сматра се да је манастир Крушедол први почео да производи бермет, а да су временом његову производњу преузели и винари из Сремских Карловаца. Од 1990. године производња бермета поново почиње да се развија. У његовој производњи користи се 25 зачинских биљака и пет врста сушеног воћа — објашњава Ратковић.

Од семена до аранжмана

На Бербанским данима представила се и породица Дудаш из Бајмока, која се бави узгојем и прерадом сувог цвећа. Ендре и Нора Дудаш су у овај посао ушли из хобија, а временом је њихова љубав према цвећу прерасла у породични посао.

— Овим се бавимо око седам, осам година. Све је почело сасвим случајно. Супруга је од своје прабабе научила нешто о овом цвећу и одувек је желела да се тиме бави. Ја сам желео да јој помогнем, па сам јој се придружио. У почетку сам гајио цвеће за њу, а временом је то прерасло у нешто што смо почели заједно да радимо — прича Дудаш.

Породица Дудаш комплетан процес обавља сама — од узгоја цвећа до израде готових производа.

— Код нас је све наше — од семена до крајњег производа. Ми цвеће гајимо, беремо, сушимо и на крају од њега правимо различите аранжмане, букете и венце. Сушење је најбитнији део целе процедуре. Цвеће мора правилно да се осуши и припреми како би задржало свој облик, боју и квалитет — објашњава Дудаш.

Две и по хиљаде порција за хуманитарне циљеве

Неизоставан део Бербанских дана је и традиционална хуманитарна акција Ротари клуба Суботица, који на овој манифестацији учествује већ 25 година. Председник клуба Бела Бодроги каже да је ове године припремљено и подељено око 2.500 порција хране.

— Није мали посао припремити и поделити око 2.500 порција хране, као и организовати све што је потребно да акција протекне како треба. Приход од акције намењен је за три важна циља — стипендирање ученика и студената, подршку установама и организацијама, као и реализацију хуманитарних пројеката.

Овогодишњи Бербански дани донели су још једну новину — први пут су одржани уз Фамилy Wелцоме сертификат, којим је потврђено да је манифестација прилагођена породицама са децом.

Једна од најдуговечнијих и најпосећенијих манифестација је и ове године била сјајна прилика да се представе локални произвођачи и домаћи производи, обичаји и традиција, као и да се проведе леп викенд на сунцем окупаном Палићу .