Пре неколико дана, наш суграђанин Немања Мутић, вратио се путовања дугог нешто више од 1.000 километара. Руту од Суботице до Хиландара прешао је сам – на бициклу.
Идеја о бициклистичкој авантури, која је трајала 33 дана, јавила се приликом недавне шетње популарном рутом „Пут за Сантијаго“ у Шпанији. Немањин првобитан план био је да пешке обиђе Србију, те мапира стазу од Суботице до Врања, али сазнање да се ове године обележава 800 година од оснивања Српске православне цркве, тој маршрути мења циљ – те је крајње одредиште Хиландар. Будући да би зацртана стаза захтевала вишемесечан ход, бицикл је био право решење. Са врло мало „двоточашког“ искуства, неколико личних ствари и великим ентузијазмом, млади туризмолог упутио се у Грчку.
Први осећај када је угледао Хиландар, у Немањи је изазвао лавину емоција. Телесни умор надвладала је жеља да корисно проведе дводневни боравак на светом месту. Сплетом околности, упознавши локалне рониоце који су послом били у манастиру, пружена му је прилика да велелепно здање старо више од хиљаду година спозна и из другог угла.
Савезник на путу му је поред велике подршке породице био, како каже, „добар вајб“ и чињеница да сваким даном сазнаје нешто ново о својој земљи, култури и пределима других народа. Дневно је у почетку прелазио око 30 километара, а после неколико дана и до 130 километара. На сваком одморишту, локалци су га домаћински дочекивали и срдачно испраћали, нарочито када чују куда се упутио.
Након више од месец дана Немања Мутић се у родни град вратио комбијем, са понеким учвршћеним и измењеним ставовима о животу о којима је промишљао током боравка на Светој гори. Наш суграђанин своју прву експерименталну руту памтићепо, како каже – авантури, мистичности и љубави.
