Љубитељи фудбала у Србији радо се сећају времена у којим је Црвена звезда постигла невероватан успех, а наша репрезентација након санкција била по именима једна од најбољих на свету. Неизоставни део репрезентације, али и Црвене звезде, Сампдорије, Јувентуса био је Владимир Југовић.

У склопу промоције пехара Лиге шампиона по земљама Балкана, коју је организовала УниЦредит банка, караван је претходног викенда стигао у Суботицу. На челу каравана, као промотер био је управо наш прослављени репрезентативац и двоструки освајач „ушатог“ трофеја. У чувеној ноћи у Барију, тада двадесетдвогодишњи момак из Трстеника, остварио је свој дечачки сан, да би потом тај сан поново доживео 1996. на тлу Италије тј. на римском Олимпику у дресу Јувентуса, када је постигао одлучујући једанаестерац за тријумф над Ајаксом.

Своју дугогодишњу каријеру, коју је поред поменутих клубова градио  у Раду, Атлетико Мадриду, Интеру, Монаку и аустријског Адмири, завршио је у немачком Ахену 2005. године. Током играчке каријере носећи дрес 10 клубова одиграо је 360 утакмица и постигао 57 голова, био првак Југославије, Италије, Шпаније, освојио све што се може у клупском фудбалу, али остаје жал за репрезентативним успесима.  

Од вашег последњег освајања најпрестижнијег клупског такмичења прошло је две деценије. Како данас видите ваш успех?

Владимир Југовић: „Видим да није било баш тако лако доћи до трофеја Лиге шампиона, јер је стварно потребно пуно труда и рада. Морам да изнесем један занимљив податак. Претходну промоцију имали смо у Нишу, где сам ја служио војску 1989. а две године касније сам освојио Лигу шампиона. Значи, морао сам много тога да жртвујем и времена и рада, после одслужења војног рока да би освојио такмичење. Тако да са ове дистанце, веома је леп осећај, и драго ми је да смо тај трофеј донели у Србију 1991. године и поклонили нашем народу, јер са ове дистанце видим да је сада све теже и теже поновити такав успех.“

Интересантна чињеница јесте да сте оба трофеја подигли након неизвесне завршнице и пенал серије 1991. у Барију и 1996. у Риму. Управо је ваш успешан једанаестерац одлучио финале са Ајаксом за победу од 4:2. Шта Вам је пролазило кроз главу у том моменту када сте изводили одлучујући пенал, који је Јувентусу донео трофеј првака Европе?

Владимир Југовић: „Пролазило ми је кроз главу промашен пенал против Арсенала у полуфиналу Купа купова на Марасију у Ђенови. Полуфинале које смо тада изгубили, први пут у мени је створило осећај пораза у тако битној утакмици на основу извођења једанаестераца. Све што је те ноћи било негативно у мени, ја сам кроз извођење тог кључног једанаестерца претворио у победу захваљујући којој сам освојио други пехар Лиге шампиона у каријери.“

Играли сте од 1991. до 2002. за репрезентацију и за то време забележили сте 41 наступ и 3 гола. Да ли жалите за добрим резултатом у дресу репрезентације? Да ли можда остаје жал за 1998. годином и утакмицом са Холандијом на СП у Француској?

Владимир Југовић: „Не. Једино што жалим јесте што нисам имао могућност да наступам за своју земљу због санкција. Моја репрезентативна каријера није оригинал, она је фалсификат јер ако не играте у најбољим играчким годинама, 4 године због санкција за своју земљу, једноставно та каријера је на пола. Сама чињеница да смо представљали нашу земљу 1998. у Француској и две године касније на Европском првенству у Холандији и Белгији је велики успех, јер сада колико видим мало је теже да се пласирамо на велика такмичења иако је проширен број учесника. Тако да и та репрезентативна каријера би за целу генерацију била сигурно много боља да смо имали шансу да 1992. учествујемо на ЕП у Шведској, а потом касније на СП у САД и на ЕП у Немачкој.“

Како видите данас клупски и репрезентативни фудбал у Србији?

Владимир Југовић: „Па, сигурно да све није најсјајније, али треба веровати. Ја сам оптимиста и мислим да има много талената у нашој земљи. Зашто ти таленти на крају не постају у нашим лигама још бољи, то је сада нешто друго, али ја сам оптимиста и мислим да ће се коначно наћи неко ново решење да се направи нова сјајна генерација, попут оне која је постала светски првак на Новом Зеланду.“

Да ли сте упознати са чињеницом да сте гост у граду који последњих 6 година даје учесника у Лиги шампиона?

Владимир Југовић: „Да женски фудбал. То је феноменално, свака част девојкама, свака част људима који раде са тим девојкама и то је свакако невероватан успех за наш фудбал.“

Да ли Владимир Југовић планира да се тренерски посвети фудбалу, или сте се након завршетка каријере дефинитивно опростили од фудбала?

Владимир Југовић: „Мислим да је мало касно, иако кажу да никад није касно. У мојим годинама пред крај каријере, док играте фудбал планирате да се након пензионисања посветите тренерској каријери. Стицајем разних околности, ја сам отишао на неку другу страну, посветио сам време фамилији, што ми је изузетно драго, јер могу више времена да проведем са децом. Сама чињеница после једне каријере попут моје, где никада нисте били кући, као тренер вам је још горе и морао бих да се одрекнем породичног живота, који за мене нема цену.“