Суботички освајач златне медаље у брзом ходању на међуолимпијским играма у Атини 1906. године – Ђуро Стантић, добио је споменик недалеко од куће у којој је живео. Споменик је подигнут након десетогодишњих напора потомака да овај врхунски спортиста добије достојно обележје.
Путнике који кроз наш град пролазе поред раскрснице Улице Максима Горког и Београдског пута, главом и брадом, сада дочекује и испраћа – Ђуро Стантић. Вишеструки државни рекордер и репрезентативац, освајао је бројна признања наступајући за Мађарску, након чега је, сећају се из прича потомци суботичких шампиона, у родни град дочекиван са великом радошћу.
Споменик у природној величини славном атлетичару, подигнут је на иницијативу његове породице, која каже да борба није била лака, те да је требало припремити много документације, као и обезбедити финансијска средства. Ипак, Нада Козарић, праунука сестре Стантића, и наследница свих његових одликовања, додаје да је откивање споменика неки вид захвалности за све оно што је њен предак за живота остварио.
Част да поред многих истакнутих личности који су живели и стварали у Суботици, овековечи својим вештим рукама, припала је палићком кипару Фрањи Мачковићу.
Поред златне медаље освојене у Грчкој и бројних других запажених резултата, Ђуро Стантић остао је упамћен и по освајању првог места у брзом ходању на првенству света у Берлину 1901, када је за 8 сати, 16 минута и 24 секунде прешао 75 километара.
