Арлесиа Норрел Морсе, 24. годишња девојка из Висконсина (САД) најпријатније је изненађење текуће сезоне Женске кошаркашке лиге Србије. Млада Американка је у 15 одиграних сусрета просечно постизала 27,1 поен уз 7,7 скокова и просечних 29 индексних поена. Импресивним учинком помогла је Женском кошаркашком клубу Спартак да опстане у друштву најбољих, а пре одласка за далеки север САД, ми смо разговарали са Арлесиом и сазнали како је дошла у Спартак и какви су њени утисци.

Морсе, ти си овде већ неколико месеци и дала си много женској кошарци у Суботици. Како си задовољна са својом игром, својим резултатима?

Ја сам задовољна јер сам била у могућности да завршим циљ који смо имали. Много је утакмица иза нас, али и ову последњу, мој тим је радио јако, ми нисмо победили али могу бити задовољна јер знам да смо играли јако све утакмице.

Када и како је дошло до сарадње између тебе и ЖКК Спартак ?

Контактирали су ме током октобра, када су ми рекли да им је неопходна моја помоћ како би завршили наше планове. У први мах сам помислија хеј па ја не знам ништа о Србији, али сам дошла овде и све што сам желела јесте да пружим све од себе тиму из Суботице и помогнем им да остваре своје циљеве. Желела сам да учиним бољом себе и да сматрам Србију домом.

Ти си играла кошарку и раније у САД. Реци ми у којој лиги си наступала, нешто више о својој каријери?

Ја сам ишла у школу у Маркет средњу школу у Висконсину, па сам онда играла у Јужној Америци. Током лета наступала сам за Флинт Монархс у Америчкој професионалној кошаркашкој лиги другог ранга. Знате, веома је различито играти кошарку у САД у односу на Европу, велика је разлика. Овде је кошарка агресивнија, дужа, тежа, док у САД играмо са финесама без много контакта, своди се игра на један на један. Овде је за мене био културолошки шок у првом мечу када сам играла са Црвеном звездом где је све за мене било wоw, ово све морам да радим наредних неколико месеци. Помогло ми је да растем као кошаркашица и као особа, јер ми је омогућено да будем јака као особа и утакмице су биле лакше за мене.

Шта су твоји планови за будућност, ти се враћаш у САД и шта је следеће?

Ја се враћам у понедељак за САД јер су ме контактирали из женске НБА лиге и понудили ми пробу на лето и то ћу радити у наредном периоду, покушаћу да се припремим и дођем до женске НБА лиге. Ако не успем да дођем до женске НБА лиге, радићу на себи да будем боља и видећу где ће ме то наредне сезоне одвести.

Сада када си боље упознала Србију, какво је твоје мишљење?

Србија је била све што нисам очекивала. Било је много добрих утакмица које смо одиграли јако. Игра у Америци од првог звиждука се заснива на игри један на један али овде је било другачије. Морали смо да играмо јако, тимски, морала сам да разумем да не смем бити узнемирена када ствари не иду по мом. У Америци ми имам правило једног додира, у Европи рашире вас стално и то ми је користило да постанем боља играчица и сада идем кући и нећу имати проблема око прављења извесних потеза, кретања, избацивања и имам осећај да ми је Србија помогла много и помогла да постанем боља кошаркашица.

На крају шта носиш са собом у Америку као најбољи утисак из Србије?

Најбољи утисак из Србије је била шетња и упознавање нових људи. Људи су долазили до мене, обраћали ми се на српском а ја сам реаговала не знам о чему причате. Постало је све то забавно и многи људи који су ме видели су схватили да ја не разумем о чему они причају али су ми понудили отворене руке и било је забавно искуство за мене и веома  сам захвална Јари и Воји што су ме одлично прихватили и благословили ме отвореним рукама и благословили ме шансу да дођем овде и играм игру коју волим. Ја ћу за све увек бити захвална и заувек ћу бити Спартак.