„Слободна зона Суботица” обележила је три деценије успешног пословања и развоја са 12 компанија, више од 6.500 радника и годишњим прометом од 1,3 милијарде свра.
Значајан јубилеј обележила је као један од кључних покретача привредног развоја не само града већ целог севера Србије, уз оцену да су рад, одговорност, континуитет и иновативност темељи успеха „Слободне зоне Суботица” која сада послује на стотину хектара, а у четири локалне самоуправе има индустријске паркове – у Суботици, Кањижи, Сенти и Кикинди.
У години јубилеја, широм су јој отворена врата за још веће успехе. Захваљујући отварању за саобраћај брзе пруге Београд – Нови Сад – Суботица – државна граница Келебија, „Слободна зона Суботица“ повезана је још боље са целом Србијом и Мађарском.
Милијарда евра промета
„Слободна зона Суботица” основана је 11. децембра 1995. године, „у тренутку тектонских промена у привреди града, а од самог почетка била је замишљена као носилац новог привредног развоја”.
Тако се њених почетака присетио Саша Граворац, директор „Слободне зоне Суботица”, у години њеног јубилеја.
— „Слободна зона” је парадигма новог економског развоја Суботице и региона. Оно чиме се највише поносимо је континуитет и конзистентност политике развоја. Већ три године узастопно остварујемо годишњи промет виши од милијарду евра. Иза тога успеха не крије се никаква тајна формула већ упоран рад, одговорност и тимски дух који се годинама негује међу запосленима — каже Саша Граворац, директор „Слободне зоне Суботица”.
Он је истакао да постигнути резултати нису случајност.
— Они су резултат преданог рада и односа поверења који градимо са сваким корисником. Наш задатак није да пружимо само простор и инфраструктуру већ да будемо подршка, сервис и партнер на кога се увек може ослонити. Задовољство наших корисника истовремено је и кључ развоја „Слободне зоне”, а посвећеност њиховим потребама основни је стуб пословне филозофије предузећа — истакао је Саша Граворац.
Захваљујући одговорном пословању, снажном партнерству и модернизацији, током протекле три деценије пословања „Слободна зона” је израсла у један од најуспешнијих и најпоузданијих привредних система у Србији.
У години јубилеја, простире се на стотину хектара, а индустријске паркове има на територији четири локалне самоуправе — у Суботици, Сенти, Кањижи и Кикинди.
— То географско проширење није само административни оквир већ резултат јасне потребе тржишта и жеље да се инвеститорима омогући повољније, брже и ефикасније пословање — објашњава Саша Граворац. — У протеклих пет година у наш систем укључена су три нова партнера, а интересовање је све веће. Верујем да ћемо у наредном периоду угостити још корисника и тиме додатно ојачати нашу позицију у привреди Србије и региона.
„Слободна зона Суботица” већ годинама се убраја међу три најуспешније зоне у Србији. То потврђује и податак да од 2022. године има стални раст промета који је, током протекле три године, виши од милијарду евра годишње, а у години јубилеја достигао је чак 1,3 милијарде евра.
„Заједно до успеха“
У претходним годинама, фокус је био на модернизацији пословних процеса, примени савремених менаџмент система и подизању интерних стандарда.
— Наша амбиција је да свака услуга коју пружамо буде стандардизована, поуздана и квалитетна. То не значи само да урадимо посао већ да га обавимо најбоље што је могуће, брзо и прецизно. Зато се континуирано бавимо уређењем процеса, дигитализацијом и унапређењем компетенција запослених — истиче Саша Граворац.
У протеклом периоду, спроведени су и бројни инфраструктурни пројекти који доприносе квалитету пословног окружења.
— Изграђена је бициклистичка стаза до „Слободне зоне” у Малом Бајмоку. Проширена је и водоводна мрежа, а постављени су и оптички каблови како би била обезбеђена модерна комуникациона инфраструктура — каже Граворац. — Такође, проширили смо обим својих активности. Компанијама које послују у оквиру „Слободне зоне” додатно олакшавамо рад тиме што им пружамо услуге попут услужног кошења и зимске службе.
Као један од најважнијих пројеката у претходним годинама, чији је циљ био умрежавање институција, компанија и организација у ширу заједницу подршке, била је иницијатива под називом „Заједно до успеха”.
— Поносни смо што смо кроз ту иницијативу окупили чак 70 различитих партнера. Са свима смо потписали споразуме о пословно-техничкој сарадњи, чиме су они постали део нашег система, део нашег развоја и део наше визије. Таква врста умрежености даје снагу и нама и њима — истиче Саша Граворац.
Иако ни „Слободна зона Суботица” није била имуна на глобалне економске поремећаје, њен директор наглашава да су били успешни у очувању стабилности пословања.
— Глобална криза није заобишла ни нас. Али, захваљујући одговорном управљању и снажном односу поверења са нашим корисницима, успели смо да ублажимо њен утицај. Брзе и велике промене у привреди носе и велике ризике. Ми се са њима носимо тако што им приступамо одговорно и контролисано. Никада не чекамо, увек одмах реагујемо. То је модел који се показао исправним — поручује Граворац.
Изградња Научно-технолошког парка зацртана је као стратешки циљ за будућност.
— Научно-технолошки парк биће први простор у Суботици где ће се институције знања, технолошки развој и привреда сусретати на једном месту — поручује Саша Граворац. – То је идеално окружење за интеграцију науке и индустрије. Наш циљ је да створимо простор у којем ће теоријска знања и практична искуства заједно да расту, где ће се развијати иновације и нове технологије. То је инвестиција у будућност не само наше зоне већ и целе Суботице и Србије па и региона.
Нови инвеститори
— „Слободна зона Суботица” значајно је допринела економском развоју града и Србије. Верујемо да ће и у наредном периоду бити покретач привредног раста и атрактивна дестинација за нове кориснике. Не сумњам да ће у будућности створити још боље услове за пословање корисника. Министарство ће наставити да вас подржава — изјавила је Свјетлана Ћосовић Новаковић из Министарства финансија – Управе за слободне зоне, на свечаности која је одржана поводом јубилеја.
„Мале Суботице”
— Сећам се доласка фабрика „Дункермоторен”, „Континентал”, „Сваровски”… Били су то велики моменти за Суботицу. Када видим да сада овде ради више од 6.500 људи, знам да смо били на добром путу — присетио се прошлости „Слободне зоне Суботица” Јерг Хескенс, некадашњи сарадник у Градској управи Суботице, а сада саветник у Кабинету председника Србије. — Након Суботице, добио сам посао на државном нивоу и покушао сам да и у другим центрима стварамо „мале Суботице” јер је ово модел по којем треба да радимо и који је најважнији фактор развоја Републике Србије.
Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
