Минимална цена рада у Србији од октобра ће бити већа за 9,4 одсто и износиће више од 500 евра, што је свакако добра вест за раднике који раде за минималац. Друго повећање стиже већ у јануару. Али то значи да ће се и зарада осталих аутоматски подићи – то је оно што заправо представља проблем, према речима представника синдиката и послодаваца.

С повећањем минималне зараде ствара се„компресија” у разликама у платама у јавном сектору – објашњава Иштван Хуђи, председник Савеза самосталних синдиката Града Суботице.

– Када причамо о минималној заради, ми увек имамо два појма: треба знати да се минималац исплаћује онда када имамо неки поремећај у пословању предузећа – тако бар стоји у Закону о раду. То би требало да траје шест месеци, а након тога да се исплати нормална зарада, а не минимална. Пошто је код нас тако како јесте, та минимална зарада када се подиже, долазимо до то тога да “сабијамо” разлике у платама у јавном сектору, и сад због тога дефинитивно долазимо до проблема. Минимална цена зараде расте више него што расте зарада осталих. Некада смо имали систем: имали смо коефицијенте, па су сви имали повећање зарада, а сад је то нарушено. Синдикат тако и гледа: било би добро да имамо платне разреде – ипак, постоји разлика између факултета, основне и средње школе. Тренутно је то доста нарушено.

Са аспекта послодаваца, подизање минималне зараде значи повећање трошкова пословања – исто тако, повлачи са собом и повећање осталих плата, а циљ је да се достигне просечна плата од 1.000 евра – каже председник Удружења послодаваца Суботице Милан Јеринкић, и додаје: са садашњом корекцијом, највише су погођени предузетници и микропредузећа.

– Што се самих послодаваца тиче, нису смањени порези и доприноси за плате, што је обећано још пре више година, да ће ићи 1 посто годишње. Они данас износе 61,1, и то је у ствари највеће оптерећење и највећи проблем за послодавце. То значи да ако некоме исплатите 100.000 динара плату, онда морате још 61.000 исплатити држави. Ту би држава требала да има више слуха, када повећава најниже плате, да смањи порезе и доприносе бар на њих, или на просечну плату. А ако неко исплаћује 200-300 хиљада динара, у реду је да има и веће порезе и доприносе. Ту, нажалост, немамо никакву скалу, никакву пореску политику, и то је сада проблем. Минимална плата је и даље јако мала, и од ње човек тешко може да живи, чак је и из две минималне плате тешко живети. Али, морао би да се направи баланс код највиших плата, да се ту наплате доприноси, а код просечних или минималних зарада да се они смање, и онда би то привреда могла да издржи.

Подсећамо: Влада Републике Србије донела је ванредну одлуку да повећа минималац од октобра 2025. године, а од 1. јануара 2026, очекује нас редовно усклађивање, те још једно повећање.