Влада Србије у петак је усвојила одлуку о повећању минималне цене рада за 11,1 одсто – мање него што су тражили синдикати, а више него што су предлагали послодавци. То је четврто повећање у за четири године, међутим да ли се овим темпом може достићи минимална потрошачка корпа? У Сидикату то сматрају мало вероватним, док су послодавци вољни да зараде подигну, али само ако им држава смањи намете.
Три хиљаде динара више наћи ће се на рачунима свих оних који у Србији раде за минималац, и то од 1. јануара. Међутим, нови минималац од око 30.000 динара још увек је далеко од минималне потрошачке корпе која износи 36.000 динара, а са којом је требало да се изједначи до 2021. године. Синдикалци су незадовољни и сматрају да су мале шансе да се то и догоди, јер би то значило да минимална цена рада следеће године треба да се коригује за чак 20 одсто. Осим тога, проблеми ће се јавити и у јавном сектору, јер средњи кадар клизи ка минималцу.
Што се тиче послодаваца, већина је Владиним предлогом задовољна. И међу њима је било оних који су били за веће повећање, али уз смањење пореза и доприноса на зараде. Председник Удружења послодаваца Суботице, Милан Јеринкић, сматра да све плате треба да буду више, не само минимална, али да држава треба да неопорезиви део зараде са садашњих 15.300 динара, подигне на 25.300 динара и растерети послодавце.
Процена је да у Србији минималну плату прима око 350.000 људи, али се у Синдикату прибојавају да ће тај број сада бити знатно већи.
