Закон о посредовању у решавању спорова који се у Србији примењује од 2015. године отворио је могућност медијације као начина решавања спорова у привреди, али њена примена међу привредницима још увек није заживела, иако се тиме на бржи, јефтинији и ефикаснији начин могу решити сукоби, порука је лиценцираних медијатора. У прошлој години је тек нешто више од 600 предмета решено на овај начин. Тим поводом у Пословном инкубатору одржана је панел дискусија коју Партнери Србија организују заједно са УСАИД Пројектом сарадње за економски развој.
Искуство у пракси показује да се грађани још увек чешће одлучују да своје право остваре пред судом, иако је то у односу на медијацију дужи и скупљи пут, објашњава адвокат и медијатор, Тања Дугоњић. Грађани и привредни субјекти често нису упознати са чињеницом да споразум из медијације може да има карактер извршне исправе ако се овери код јавног бележника, па тако добија подједнаку правну снагу као и судска пресуда.
Закон о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава регулише медијацију између привредних субјеката као специјалистичку медијацију, за коју лиценцу има око 25 медијатора у Србији, а Привредна комора Србије је одређена као институционални посредник.
Медијација је у Србији још увек у зачетку, постоје резултати, али и простор за унапређење. Закон омогућава медијацију у готово свим врстама предмета у којима стране могу слободно да располажу својим захтевима, објашњава Ана Тоскић, додајући да је суд увек алтернатива којој се може прибећи у случају да медијација не уроди плодом. Шира примена медијације требало би да доведе и до смањења оптерећености судова.
Лиценцирани медијатори постоје у свим градовима, а даље унапређење примене медијације требало би да уследи правним оквиром. Министарство правде ради на стратегији где се разматра да у одређеним врстама предмета први састанак са медијатором буде обавезан, како би се стране упознале са предностима и опцијама примене медијације у решавању њиховог сукоба.
