Закон о раду предвиђа годишњи одмор од 20 дана свакој запосленој особи која ради дуже од годину дана, то је оно што послодавац мора да обезбеди свом раднику. Годишњи одмор се не може „поклонити“ послодавцу, нити је могуће да се ”исплати“ раднику.
- Једино под условом да одлазите из фирме а имате неискоришћених дана годишњег одмора, сразмерно вам могу исплатити. Тако да годишњи одмор мора да се искористи. Постоје компаније где постоји колективни годишњи одмор, а има где се користи парцијално, како се послодавац и радник договоре, да радник добије решење, и да на основу њега иде на годишњи одмор – објашњава Иштван Хуђи, председник Савеза самосталних синдиката Суботице.
Када радник потпише решење о годишњем одмору, дужан је да га се придржава.
- Запослени имају могућност да користе годишњи одмор у два, три или више делова. Први део је обавезан, тих 10 дана минимум, а све остало је уз договор са послодавцем, у зависности од ваших потреба, и потреба послодаваца. Али овде је битно напоменути да је послодавац тај који даје свој потпис, значи од њега највише зависи кад ће се годишњи одмор користити, и од запосленог: да ли је можда уплатио неки аранжман, да ли негде путује… И онда настоје да се договоре.
Док у већим фирмама углавном нема таквих проблема, у мањим колективима, где има мало радника, теже се постиже договор, али како наш саговорник истиче, најбитније је да се постигне договор између послодавца и радника.
