Жетва стрних жита на подручју Суботице приводи се крају. Остало је да се пожање још свега неколико стотина хектара под пшеницом и овсом, док су радови на већини парцела успешно завршени.

Приноси се разликују од њиве до њиве, због различитих временских услова током вегетације. Ипак, ратари истичу да је квалитет зрна углавном добар, док ће коначна рачуница, као и сваке године, зависити од откупних цена и стања на тржишту.

- За разлику од прошле године, када су приноси пшенице били рекордни, ове године остварени су просечни приноси за ово подручје. Просечан принос износи око 5,5 тона по хектару, али су разлике међу парцелама велике и пре свега зависе од количине падавина током вегетације. Приноси су се кретали од 3,5 до 4 тоне по хектару на најсушнијим парцелама, па до више од осам тона на њивама које су имале повољније временске услове. Највећи приноси остварени су на подручју Бајмока и Таванкута, као и у деловима Ђурђина и Новог Жедника, где је током маја пало више кише. На подручју Бајмока и Таванкута, тамо где град није причинио штету, просечни приноси износе око шест тона по хектару. С друге стране, најмањи приноси забележени су на подручју Малих Пијаца, као и на потезу од Габрића до Орома и у околини Шупљака, где је током вегетације било веома мало падавина. На тим локалитетима просечан принос креће се око 4,5 тоне по хектару – изјавио је Дамир Варга, директор Пољопривредн стручне и саветодавне службе.

Што се тиче јечма, ове године су остварени нешто бољи приноси него код пшенице, јер је ова култура боље поднела високе температуре и сушне услове. Просечан принос јечма износи око шест тона по хектару. Када је реч о уљаној репици, просечан принос креће се око три тоне по хектару.

- Можемо да будемо задовољни овогодишњим резултатима уљане репице. Чак је и нас изненадио принос, с обзиром на то да је прошле године било више падавина, па се очекивало да ће приноси бити већи. Ипак, остварени су готово исти просечни приноси као и прошле године. Уљаној репици је одговарао распоред падавина током вегетације, због чега није било значајнијих проблема са болестима стабла. Такође, није било ни штете од репичине пипе, штеточине која напада љуску и храни се семеном. Поред добрих приноса, произвођаче може да радује и цена уљане репице, која се тренутно креће између 57 и 58 динара по килограму. Због свега тога, ратари који су се определили за ову културу могу да буду задовољни овогодишњим резултатима.

По завршетку жетве, на многим газдинствима већ почињу припреме за нову производну сезону – обрада земљишта и планирање сетве наредних култура, како би се искористили повољни временски услови и на време обавили сви агротехнички радови.