Судбина иницијативе представника малих пољопривредних произвођача за измену Закона о ПИО доприносима и даље је на дугом штапу. Упркос бројним петицијама, писмима и апелима упућеним надлежнима да се проблем реши у што краћем року, одговора још увек нема. За то време поједини пољопривредни произвођачи, који годинама нису уплаћивали у ПИО фонд, због нагомиланих дугова и високих камата остају без свог земљишта.
Закон о ПИО фонду налаже да сви пољопривредници на годишњем нивоу морају да плаћају пензијско и здравствено осигурање у висини од 96.000 динара по особи. То је за многе постало немогуће, првенствено због раста цене производње односно пада цене готових производа, због којих су многи мали пољопривредници остали без средстава за плаћање намета. Тако данас, према неким проценама, пољопривредници у Србији дугују ПИО фонду око 90 милијарди динара без камате.
„Захтеви које смо ми имали нису узети у обзир, што збачи да ће проблем бити одложен и неће бити решен. Ти људи који имају овај проблем, остаће без здравственог и социјалног осигурања и имаће проблем са принудном наплатом“ истакао је Блашко Темуновић, представник малих пољопривредних произвођача
Представници пољопривредника подржали су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална у ставу да се уплата у ПИО фонд врши на основу катастарског прихода, што је и упућено као предлог у изради новог Закона. Међутим, пољопривредницима не иду у пилог ставови изречени на недавно одржаном састанку Одбора за пољопривреду.
„Одбор за пољопривреду се састао и донео одређене предлоге и измене и ми још не знамо конкретно о чему се ради, јер нису нам хтели доставити у писаној форми, већ само поседујемо информације да су предложили да се отпише камата и уради репрограм дуга. Дакле пољопривредници који су дужни биће додатно оптерећени дуговима, а то није изводљиво. Са друге стране уопште нису узели у обзир информације о катастарском приходу који је у изради од стране Министарства финансија, што је једино меродавно. Дакле ако неко зарађује 50.000 динара, он не може плаћати допринос од 70.000 динара, а овде се ипак ради о већој цифри, за шта је потребно добар принос са минимално 4ха под кукурузом како би се остварио приход са којим се може држави исплатити допринос. То дакле није разумно.“ објашњава Блашко Темуновић, представник малих пољопривредних произвођача
Пољопривредници од ресорног министарства и осталих надлежних институција траже да се будући Закон усклади са законима држава из окружења, где се пољопривреднику оставља могућност да врши уплату у ПИО фонд на основу своје зараде, или, ако не жели да врши уплату, не сноси никакве санкције. Наредни корак пољопривредника, умногоме ће зависити од одговора министра пољопривреде Бранислава Недимовића, за кога верују да ће им помоћи. У супротном, разматрају могућност да организују протесте испред зграде Владе Србије.