За усеве који су засејани јесенас, пролећни месеци били су варљиви: март је био релативно хладан, а април је донео сушу. Како Хајналка Богнар Пастор, чланица Градског већа задужена за пољопривреду објашњава, појавило се и увијање листова код пшенице, што је сигуран знак да биљка трпи стрес.
- У марту су била колебања: високе па ниске температуре, имали смо и мразеве. У априлу није било падавина. То је све утицало на развој јесењих усева. Поготово су јечам и пшеница били у јако лошем стању пре мајских киша. Имали смо веома озбиљан пад температуре у мају, првог маја смо чак имали и минус током ноћи. Сва та колебања не утичу добро ни на коју биљку, па тако ни на пшеницу и јечам. Имали смо ситуацију на терену где је пшеница већ почела са увијањем листова: то уопште није добро јер се на тај начин смањује производња органских материја, у том периоду се десило и наливање зрна, и то све утиче на принос. А да не спомињемо да су кише у мају до сада биле довољне за свега једно заливање, а сад ћемо видети како ће се одвијати ситуација до жетве.
Мајске кише донеле су побољшање, међутим, киша погодује и појави фузариозе пшенице. То је гљивично обољење, које може да преполови принос. Гљива уништава зрно и ствара опасне микотоксине, чинећи род небезбедним за исхрану људи и стоке. Постоји вид превенције, у облику третмана који мора да се обави у фази цветања.
- Нека процена приноса? Неће бити неки јако добри приноси због свега што сам рекла: април је био врло неповољан, па чак и март, када је требало да се биљке развијају. То је и почело, онда је поново стигло захлађење, па је све поново стало. То је мало пореметило њихов развој. Могућ је просек око 2,5 тоне по хектару. Просек, наглашавам. Значи, биће и бољих приноса, а биће и лошијих.
После неколико веома топлих дана, према прогнозама метеоролога, очекују нас киша и захлађење, а стручњаци и пољопривредници се надају да ће нас елементарне непогоде, као што су велике олује праћене градом и јаким ветром, заобићи.
