Ред витезова вина „Арена Забаткиенсис“, данас прославља Светог Винка, заштитника винара, стаклара и морнара, као и пунолетство Реда, што је традиционално обележено пробним орезивањем винове лозе у винограду Петра Дулића у Таванкуту.



Најстарији ред витезова вина у Србији, „Арена Забаткиенсис“, основан је на дан страдања шпанског мученика Светог Винка, пре 18 година, те се у његову част тог дана обилази један виноград на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре. Овогодишњи избор домаћина пао је на Петра Дулића из Таванкута, који је проглашен пударом године, будући да је као почетник у производњи вина и узгоју стоног грожђа у двојутарском винограду, имао принос вредан пажње.



Петар Дулић, домаћин: „Многи нису имали грожђа, а мени је успело. Редовно сам загртао виноград, имам резервну лозу и гајим сорту која опстаје. Са поносом могу рећи да никад нисам имао више рода него ове родне године.“



Традиционалном пробном резидбом чокота проверава се како је виноград поднео зимске дане и сходно томе какав се род очекује. Ако је судити по стању у винограду породице Дулић, година ће за виноградаре бити плодоносна, оценио је Ферика Шинка, витез винскога реда „Арена Забаткиенсис“.



Ферика Шинка, витез винскога реда „Арена Забаткиенсис“: „Виноград је у јако добром стању, све је сазрело како треба. Види се да је добро неговано. Приликом орезивања сам приметио је да је већ покренута вегетација, тачније мислим да она није ни стала. Надам се да ће време остати овакво, хладно, само да не буде јачег мраза и великог минуса јер ћемо бити у невољи.“



 „Ако на Светог Винка сунце сије, добро ће вино да се пије“, каже изрека. Ове године није било сунца, али и снежне падавине доносе добре вести за узгајиваче винове лозе.  



Драгутин Миљковић, велики мајстор витешког реда: „До сада је време за винограде било јако добро, док је прошле године било измрзавања па су ране сорте у великој мери пропале, чак око 60 одсто. Срећом, биљка се добро опоравила услед велике количине влаге која је била присутна у току лета, као и сада када пада снег. Може се рећи да су виногради зашли у јесен у доброј кондицији, иако треба бити опрезан будући да је данас тек 22. јануар и до краја зиме има још доста.“



Присутни су, како обичај налаже, залили лозу вином за богат род и даровали је кобасицама, јер како кажу, посао виноградара је тежак те је незгодно обављати га празног стомака. Тим чином су, по веровању, учинили све да призову добар род који ће се на јесен у виду „пића богова“, наћи на трпезама многих и на најбољи начин промовисати вино које настаје на око 700 хектара суботичког песковитог тла.