Спаљивање жетвених остатака након скидања усева забрањено је Законом о пољопривредном земљишту, као и градском Одлуком о заштити усева и засада и пољопривредног земљишта. Док се већина суботичких пољопривредника придржава овог правила, на око 20 парцела забележено је спаљивање стрњике, а починиоци нису пронађени.
Како би лакше открили површине које горе, Министарство пољопривреде је ове године склопило уговор са Институтом Биосенс из Новог Сада, који путем сателита детектује површине у државној својини на територији Војводине на којима се спаљују жетвени остаци. Подаци о бројевима парцела на којима је забележено паљење, достављени су и локалној самоуправи.
На територији Суботице евидентирано је двадесетак парцела на којима је стрњика горела, укупне површине око 50 хектара, а оне су углавном у приватном власништву и не налазе се у близини већих саобраћајница.
Иако је ове године забележен одређени пад када је паљење жетвених остатака у питању, на шта су утицале и бројне едукације које је организовао Штаб за кризне ситуације, овакви пожари на отвореном, осим што иду на штету пољопривредницима, представљају и велику опасност по безбедност.
Прошле године је на територији Војводине стрњиште запаљено на површини од 500 хектара, а подаци за ову годину ускоро ће бити познати, најављује министар пољопривреде. Према прелиминарним подацима за октобар, најгоре је било у средњем Банату и Срему.
За паљење остатака усева, градском Одлуком о пољопривредном земљишту прописана је новчана казна за физичка лица која се креће од 5.000 до 75.000 динара.
