У оквиру пројекта „Био агро дом“, који Удружење Терра’с реализује у сарадњи са Регионалном развојном агенцијом Панонрег и Удружењем кластера Агроиндустрија од маја прошле године, одржан је други планирани семинар.



Пројекат “Био агро дом“- Иновативни развој кластера, удружења малих и средњих предузећа јачањем конкурентности и повезивањем кроз ланце вредности у производњи конвенционалне, традиционалне и органске хране, на семинарима настоји  да окупи оне који желе да уђу у органску производњу и оне који се већ годинама њом баве, као би разменили искуства и информисали се о новим законским и подзаконским актима.  



Сњежана Митровић, руководилац ТЕРРА’С-а: „Влада Републике Србије недавно је усвојила Уредбу о финансирању у пољопривреди и руралном развоју за 2017. годину. Оно што је добро, јесте да је за органску производњу издвојено 200 милиона динара, од тога 30 милиона за биљну а 60 милиона за органско сточарство. За похвалу је и повећање процента који се даје органским произвођачима у односу на конвенционалне, прошле године износио је 40%, док ће ове  године добити 70% више у односу на оне који нису у органској производњи.“



Поред Закона о органској производњи, Правилника о контроли и сертификацији у органској производњи, недавно је усвојен и Правилник о документацији која је потребна приликом продаје органских производа.



Ненад Новаковић, директор Органиц Цонтрол Сyстем-а: „Овим заокруживањем система сигурно је да ће органска производња имати један тренд раста. Што боље регулишете област активности и пословања за очекивати је да одређена област има растући тренд. Чињеница је и да приближавање Европској Унији и либерализацији увоза органских производа, ремети пословање малих пољопривредних добара.“



У Србији привређује око 600 хиљада малих газдинстава, која ради опстанка на врло конкурентном тржишту чији су креатори велике компаније, морају понудити нешто ново и посебно. Да је органска производња један од сигурних путева ка дугорочном, не тако лаком али успешном пословању, говори Глигорије Станимиров, који се пре десетак година одлучио на прелазак на органску производњу соје, пшенице, кукуруза, јечма и спелте.



Глигорије Станимиров, органски произвођач: „У органску производњу је уложено више људског рада, али је то и циљ јер се тако запошљава радна снага и поизводи квалитетан производ за будућност наше деце. Док конвенционална производња јури хектаре и количину, код којих још није заживео откуп по квалитету. Ми смо достојни, чиста образа радимо и нудимо оно што произведемо.“



Осим два семинара, данашњег и првог, који је одржан у Мишићеву пре десет дана, који су имали теоријски карактер, следеће недеље ће на Био-фарми „Мамужић“ у Љутову бити организован и практичан део пројекта „Био агро дом“.