Колика је штета због суше која нас је задесила, али и колике ће бити цене ратарских култура које се ових дана скидају са поља, још увек није извесно. Ипак, стручњаци оцењују да ће принос на суботичким њивама бити далеко бољи у односу на Србију.

Очекује се да ће у суботичком атару просечан принос кукуруза бити око 5 тона по хектару, иако још није почела берба ове културе, осим за силажу. Због локалних падавина, на неким парцелама може се очекивати и 7 до 8 тона, али биће и оних са око 3 тоне по хектару. Жетва соје, је тек почела, први приноси крећу се око 2 тоне по хектару, али очекују се и они испод ове бројке. Први откоси сунцокрета доносе приносе од око 2 тоне. Међутим, до краја жетве очекују се већи приноси, у просеку око 2,5 тоне.

Дамир Варга, генерални директор ПСС Суботица: „Тренутна аконтна цена сунцокрета била је 34 динара, а сад је негде већ и до 38 динара, значи цена скаче с обзиром како жетва одмиче. Приноси су ипак нешто нижи од оних првобитних 2,7 – 2,8 тона по хектару, али кажем није Суботица толико утицала, колико рецимо Банат где су приноси далеко нижи, а тамо је и највећа производња сунцокрета. Тако да ћемо до краја видети која ће бити коначна цена, али цена неће задовољити пољопривреднике. Евидентно је да ће ове године на већини култура пољопривредници једва покрити трошкове, а неки ће остварити и губитке.“

Да цена неће задовољити паоре, потврдио нам је и Марко Вучић, пољопривредник из Суботице, иако принос кукуруза на својим парцелама оцењује као просечан.

Марко Вучић, пољопривредник из Суботице: „Врло тешко да ће „скакати“ цене. Сваке године је тако, кад се оврше све – пшеница, јечам, сунцокрет, онда дају неку цену. Сматрам да би требало унапред да се зна цена, значи пре јесени односно пре него што се почне сијати, да ли пшеница, јечам, или друга култура. Требало би да се каже која ће следеће године бити цена, па нек људи одлуче шта ће да саде, а не кад се оврше све и када виде колико има, онда нам тако и плате.“

У Институту за кукуруз „Земун Поље“ из Београда процењују да ће кукуруза бити око 3 милиона тона, што говори да су штете велике и да недостају знатне количине. Ипак, у односу на територију Србије, суботички паори прошли су далеко боље.

Живота Јовановић, руководилац службе маркетинга у Институту за кукуруз „Земун Поље“ Београд: „Што се тиче кукуруза и уопште пролећних усева, веома лоше изгледају не гледајући само реон код вас, иако је знатно боље. Север и запад Бачке знатно боље изгледа, било је и падавина, боља су и земљишта, виши је ниво агротехнике. Међутим, ако се посматра територија Србије, кукуруз је засејан на око милион хектара онда ситуација није ни мало повољна. Наиме, суша је учинила своје, тако да ће приноси бити знатно редуковани, у Војводини негде на нивоу 50-60 одсто у односу на боље године, а у централној Србији чак и до 70 односно 90 одсто.“ 

Кључни фактор у пољопривредној производњи ове године био је недовољна количина падавина. Ипак, стручњаци истичу да нам је ова година дошла као опомена пред будуће промене.

Горан Бекавац, селекционар кукуруза у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду: „Можда нам је ова година, као и 2012. и 2015. заправо једна опомена да много тога морамо да променимо. Пре свега морамо да променимо технологију производње, а онда и у сортименту у смислу померања ФАО група од оних традиционалних ФАО групе 600 и 700 према нешто ранијим хибридима, а то су хибриди ФАО групе 400 и 500.“

Наводњавање би помогло усевима, додаје Бекавац, али само у семенској производњи кукуруза, док је у меркантилној оно за сада у домену теорије.

Горан Бекавац, селекционар кукуруза у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду: „Ако узмемо у обзир да у Војводини имамо 600 хиљада хектара, да би се само то наводњавало потребна је огромна количина воде, али озбиљна техничка и технолошка припрема, а ми у овом моменту то немамо.“

Пројекти које најављује Министрарство пољопривреде су за похвалу, додаје Бекавац, али ће они бити усмерени за решавање проблема у области повртарске и воћарке производње.