Нестабилни временски услови погодују појави и развоју инфекције пламењаче кромпира, а у последњих недељу дана регистрована је и појава одраслих јединки јаја и ларви штеточина кромпирове златице. Појава штеточина примећена је и у усевима кукуруза у виду јајних легала прве генерације кукурузног пламенца. Стручњаци саветују произвођачима да обилазе своје парцеле, а уколико примете присуство истих, да примене одговарајући заштитни третман.

Усеви кукуруза налазе се у фази деветог развијеног листа, а у протеклих недељу дана примећено је присуство јајних легала прве генерације кукурузног пламенца, опасне штеточине која може да нанесе велике штете усевима кукуруза, истичу стручњаци. У производњи ове ратарске културе прагови штетности су када на лисној маси на 5 посто биљака кукуруза шећерца и кукуруза за семенску производњу буду присутна поменута јајна легла, док је код кукуруза који је намењен за меркантилну производњу, тај праг већи, односно износи 10 посто.

„Препорука произвођачима је да обилазе своје парцеле редовно и у случају да примете ова јајна легла у проценту који је дефинисан као праг штетности, да примене одговарајуће инсектициде како би на време сузбили ову штеточину.“ објашњава Никола Острогонац, саветодавац у ПСС.

С друге стране, исте препоруке важе и за произвођаче кромпира који су у својим усевима уочили појаву инфекције пламењаче кромпира, којој погодују ови нестабилни временски услови. А осим ове, регистрована је и појава одраслих јединки јаја и ларви штеточине кромпирове златице, тако да је и ту потребно спорвести одређене мере заштите.

„Потребно је да произвођачи обрате пажњу јер нестабилни временски услови погодују појави и развоју инфекције пламењаче кромпира, па је потребно пред најављене падавина урадити заштитни третман са фунгицидима који су регистровани за примену у кромпиру.“ додаје Острогонац.

У суботичком атару усеви кромпира налазе на око 400 хектара, док је кукуруз посађен на око 31.000 хектара, што је мање од просека за око 5.000. Кукурузни пламенац је примећен на различитим локалитетима готово у свакој катастарској општини на територији Суботице, док је кромпирова златица регистрована на парцелама у Таванкуту, Келебији и Бачким Виноградима. Последице штеточина код обе биљне културе доводе до смањења приноса и погоршања квалитета крајњег производа, што са собом повлачи и економски губитак, који је произвођачима један од значајних фактора.