На прошлонедељној Скупштини Града усвојен је Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, а основана је и петочлана радна група са задатком да контролише да ли је државно земљиште, које није издато у закуп, узурпирано. У суботичком атару, таквих површина је скоро 2000 хектара, а узурпатор треба да плати закуп у просеку 600 евра по хектару, уколико жели да скине посејане културе.
У Суботици је 2017.године више од 40 хектара државне земље било узурпирано, ти усеви су скинути и продати, а добијена средства слила су се у буџет Града. Прошле године, годишњи програм је усвојен у октобру, те је за контролу узурпатора било касно, јер је пољопривредна година била готова. Ове године биће довољно времена да се уради контрола, јер је програм усвојен на време, напомиње Шимон Острогонац , члан Градског већа задужен за пољопривреду.
Међу узурпираним површинама има и оних у приватном власништву које никад нису конвертоване, па се и даље воде под државном земљом, али и ситних парцела поред аутопута и „ипсилон“ крака.
Пољочувари су већ обишли парцеле и утврдили да ли је на њима нешто засејано или су у парлогу. Усеви на узурпираним површинама биће скинути, осим ако се не јави онај који их је засејао и плати закуп. То се у пракси углавном не дешава, јер узурпатор плаћа троструки износ закупа и може да добије три године пасивног статуса уколико се утврди да је то урадио намерно.
Процењује се да је бесправно засејано од 10 до 20 хектара, а добар део државне земље је под парлогом, скоро 90 одсто песковитих површина.
У суботичком атару постоји 12.000 хектара државне земље која се користи као пољопривредно земљиште, а у плану локалне самоуправе је проналазак решења за песковите површине под парлогом које би се могле издати у дугорочни закуп од 20 до 30 година. Иако је према препоруци Министарства, закуп дуго био могућ само на период од једне године, сточари ће од ове године моћи добити земљу на период од једне до осам година.
