Пре неколико дана јавност су потресле фотографије угинулих домаћих животиња на улазу у насеље Бајмок. Док Бајмочанин који је забележио овај призор тврди да одговорност не лежи на грађанима који су лешеве непрописно бацили, већ на локалној самоуправи, у ЈКП „Чистоћа и зеленило“  тврде супротно – процедуре постоје, али важе искључиво за регистрована грла.

На самом улазу у Бајмок – призор крајње узнемирујућ. Лешеви угинулих животиња бачени тик уз регионални пут за Сомбор. Питање је покренуо Бајмочанин Арпад Киш, који је пре десетак дана фотографије проследио медијима. Киш каже да управо сада инсистира на овом питању како би се нешто учинило, пре него што отопли. Он додаје да угинуле животиње нису тамо завршиле кривицом људи, већ због тога што не постоји механизам за уклањања животињских лешева.

„Има тамо и ситних животиња,  крупних, има и свиња. Та сеоска свиња једноставно не зна да ли је у Европској унији, да ли има ушну маркицу или  нема. Свиња као свиња, она је порасла и десио се неки проблем, угинула је и шта сад с њом? Дакле треба неки начин, неки механизам да постоји  да се та свиња уклони,“ напомиње Киш.

Међутим, да механизам постоји, потврђују нам у ЈКП „Чистоћа и зеленило“ ком је делатност уклањања угинулих животиња поверена пре две и по године. Процедура је јасна – по налогу Секретаријата за пољопривреду а након пријаве ветеринара, Јавно предузеће излази на терен, угинулу животињу пакује у специјалан контејнер и одвози до привремене јаме-гробнице где се леш похрањује. У налогу су садржани сви подаци власника, број ушне маркице, као и ветеринарска амбуланта која је угинуће утврдила.

„Оно што се десило у Бајмоку и слике које су објављене на интернету, показује  да су то споредни производи животињског порекла који нису регистровани у фармама или узгајалиштима, да су по неком, не знам каквом критеријуму одлучили да тамо одложе угинулу стоку, уместо да је пријаве ветеринарској амбуланти која им одржава исти тај тов. И на тај начин нису користили наше услуге путем Секретаријата за пољопривреду, како то чине у другим месним заједницама, па и у Бајмоку,“ објашњава Веселин Шуковић, извршни директор ЈКП „Чистоћа и зеленило“.

Подаци за прошлу годину показују да је „Чистоћа и зеленило“ имало 376 интервенција – највише у Чантавиру – 120, а најмање управо у Бајмоку – само 26. Како смо сазнали, место где Бајмочани бацају лешеве, заправо је некад било сточно гробље, које је сада приватна парцела којој је нови власник забранио приступ. Ветеринари су нам потврдили да свако грло мора да буде регистровано, јер у противном, легално одлагање није могуће, па управо постоји бојазан и за овакав сценарио – дивља депонија и неконтролисано бацање угинуле стоке.