Војводина прошле године изгубила примат у органској производњи, а „перјанице” постале Шумадија и западна Србија, благи раст бележи само Севернобачки округ * Органска сточна производња и пчеларство сада у паду у целој Србији, у којој је свега 0,9 одсто пољопривредних површина под органском производњом
Војводина је била и остала житница Србије. Природно, имала је највише пољопривредних површина под органском производњом у нашој земљи. А онда се то, од 2021. године, неочекивано — променило.
Изузев Севернобачког округа, где узгој здраве хране и даље лагано расте, сада су „перјанице” у органској производњи – Шумадија и западна Србија са готово 11.000 хектара, а Војводина, која је по Плану развоја до 2030. године требало да има 10.500 хектара под органском производњом, следи их са 6.802 хектара у прошлој години, за 2.382 хектара мање него што је било донедавно.
То показују подаци Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, изнети на конференцији за новинаре поводом отварања 21. Међународног фестивала органских производа „Биофест”, који је 15. и 16. октобра одржан у организацији Удружења “Терра’с„, које је тиме, истовремено, обележило и 35 година рада у настојањима да помогне у повећању обима и квалитета те укаже на значај здраве хране.
Драстичан пад броја стоке и пчела у органској производњи
Свега 0,9 одсто од укупних пољопривредних површина у Србији је под органском производњом.
— Ситуација у области органске производње у Србији се може описати као спорорастућа привредна грана иако се од 2010. године, када је на иницијативу Удружења „Терра’с” усвојен први Закон о органској производњи, бележио стални раст површина под органском производњом све до 2021. године — истакла је Сњежана Митровић из Удружења “Терра’с„.
Другог дана 21. Међународног фестивала органских производа „Биофест”, организован је Дан отворених органских фарми.
Тако су чланице „Сеоских жена општине Врњачка Бања” имале прилику да посете имање у Његошеву код Бачке Тополе, чији их је власник Саболч Тружински упознао са две деценије свог рада у органској производњи, са изазовима са којима се сусреће, али и са успесима које постиже.
— У почетку смо имали само пар, а сад обрађујемо око стотину хектара у органској пољопривреди. Производимо аутохтоне житарице као приоритет јер сматрамо да је то најадекватније за органску, биљну производњу, а бавимо се и њиховом прерадом. Имамо и аутохтоне животиње, подолска говеда, као и око 700 кока носиља, које дневно снесу око 200 јаја. Једно органски произведено јаје нас кошта око 40 динара, али га продајемо за 30 како би било конкурентније на тржишту. Упркос томе, у продаји га купац плаћа 52 динара, углавном у специјализованим радњама у Новом Саду и Београду — каже Саболч Тружински, произвођач органских производа из Његошева. — Иако за све имамо прописане сертификате, највећи изазов за мала газдинства која се баве органском производњом је дистрибуција и продаја наших производа у велетрговинама, а све је теже пронаћи и раднике за физичке послове који су неопходни на нашим газдинствима.
Зато не чуди што органска производња у Србији расте споро. Утешно је што, ипак, бележи стални, иако мали, пораст броја произвођача. Србија ту није изузетак. У истој ситуацији су, у последње време, и земље Европске уније у којима — иако се много дуже и систематски улаже у органску производњу — глобални сукоби, економска криза и нестабилност негативно утичу на овај сектор.
То илуструје податак да су прошле године површине под органском производњом у Србији мање за 1.450, а у Француској за – 54.000 хектара.
— Један од најважнијих фактора који утичу на то је раст цена хране. Када говоримо о конвенционалној производњи бележи се стални пораст цена хране, а поготово у органској, у којој су због ручног узгоја без пестицида, цене природно доста скупље. Због тога органска храна постаје практично недоступна за одређене категорије становништва, чак и у Европи — објашњава Ненад Новаковић, директор „Органик контрол система” (Органиц Цонтрол Сyстем).
Он истиче да је једна од најважнијих новости у области органске производње успостављање Регистра органских произвођача, који ће држава припремити у наредном периоду, а који ће купцима омогућити да провере сваког произвођача и његов производ, како би били сигурни да су органског порекла.
Да би „здрава храна” била што доступнија потрошачима, током 21. Међународног фестивала органских производа „Биофест”, посетиоци су могли да се информишу о начину набавке органских произвида путем интернета или електронске поште, односно брзом путу здраве хране „од њиве до трпезе”, као и о активностима у оквиру пројекта „Буди свестан проблема – буди део решења” који реализује Отворени универзитет у Суботици.
„Биофест”
„Биофест” је јединствен фестивал органских производа не само у Србији већ и у региону. Настао је 2005. године у циљу промовисања органске производње са аспекта економског развоја, заштите животне средине и здравља људи, као и размене искустава и јачања привредне сарадње у региону.
Манифестација је оријентисана на оснаживање капацитета органских произвођача и обезбеђивање услова за сигуран пласман те промовисање руралне средине организовањем посета органским фармама.
На „Биофесту” се одржавају изложбе, промоције и дегустације органских производа што утиче на ширење еколошке свести јавности о значају њеног конзумирања. Пружањем могућности да се успостави контакт произвођача са потрошачем, шири се домаће тржиште.
Овогодишњи, 21. „Биофест” је био скромног садржаја, али је исказао доследност у одржавању континуитета, што доказује и 35 година рада и постојања Удружења „Терра’с”.
Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
