Стручњаци Пољопривредне стручне службе, редовним мониторингом терена, приметили су код јагодичастог воћа појаву азијске воћне мушице (Дросопхила Сузукии). Нова штеточина појавила се у европским земљама 2009. године, а од прошле године и код нас.
Азијска воћна мушица, за разлику од обичне винске мушице, напада здраве плодове. Женка ове врсте има чврсту тестерасту легалицу са којом лако засеца поткожицу плода и убацује јаја, која се након ембрионалног развоја, хране унутрашњим делом воћа. На тај начин плодови брзо пропадају и труле, а и нису употребљиви за конзумацију и индустријску прераду, па власници засада трпе велику штету. Воћне врсте које су најчешће нападнуте а уједно и најосетљивије у време зрења су јагода, малина, купина, смоква, трешња, вишња, бресква, шљива и винова лоза. У циљу контроле популације ове штеточине, стручњаци су произвођачима бобичастог, коштичавог воћа као и винове лозе наменили корисне савете.
Никола Острогонац, ПСС Суботица: „Додатно сузбијање, односно контролисање ове штеточине не ради се у периоду у којем је ограничена употреба пестицида односно, због каренце, не прска се у периоду зрења воћа. Оно што произвођачи могу да преузму јесте контролисање бројности ове штеточине, постављањем ловних клопки које се могу направити саме од пластичних флаша. У флашу је потребно убушити неколико отвора за улаз мушице, а у флашу је пожељно сипати сирће као атроктант па потом црно вино и неколико капи детерџента. Клопку је потребно ставити у крошњу на висину од 1,8 до 2 метра и сваких 7 дана је пожељно празнити клопке. Уловљену штеточину ставите у раствор 96% етанола и проследити најближем регионалном центру Пољопривредне стручне службе ради даљнег утврђивања врсте.“
Азијска воћна мушица има способност да се развија на температурама које се крећу од најнижих до највиших, а може да развије и до 15 генерација годишње. С обзиром на велику распрострањеност и брзо размножавање, представљаће озбиљан проблем за произвођаче у будућности.
