Евро је јуче вредео 106,35 динара. Данас је домаћа валута додатно ослабила, за 0,12 пара. Ипак, само слабљење динара не брине толико економисте и привреднике, колико их брине неизвесност, односно немогућност било какве пројекције како ће изгледати курсна листа, рецимо за шест месеци. Међу привредницима се могу чути најаве да ће за месец дана курс евра доћи и до 110 динара.

У јавности су велика очекивања од новог гувернера Народне банке Србије др Дејана Шошкића, а који је одмах на почетку мандата најавио интензивну сарадњу са Владом на промени структуре домаће привреде, окретање извозу и повећању домаће штедње.

  • Свако померање курса домаће валуте које не подразумева уобичајне дневне осцилације опасно је за привреду, било она увозно или извозно оријентисана, објашњава истакнути привредник Звонко Гобељић.

Иако је уобичајно мишљење да јак евро погодује извозницима у Србији, а његово слабљење онима који у нашу земљу увозе робе и услуге, Гобељић сматра да је за комплетну привреду опасан нестабилан курс.

  • Прављење било каквог финансијског плана, калкулације цена и добити изузетно је тешко у условима када је курс нестабилан. По правилу, ту нестабилност увек плате купци, јер фирме да би се осигурале од било каквог ризика, у цену свог производа калкулишу највиши могући ниво курса, објашњава Гобељић. – У том ланцу пумпања цена губе, заправо, сви. Јер, ако неком извознику одговара јак динар, јер ће добити више од извезене робе, њега у Србији чека плаћање трошкова који расту, јер расте курс. Велики део наших производних фирми сировине набавља у иностранству, задужује се у еврима. Како је познато да је било коју робу све теже продати, због пада стандарда грађана у земљи, али и у региону.У том смислу, тешко је и рачунати на повећање цене коштања.

За стабилно пословање, наглашава Звонко Гобељић, најважнија је стабилна валута. У противном, Србија на једној страни добија извозом, а губи увозећи робе ии услуге. При том, не треба заборавити да наша земља и даље има изразити спољнотрговински дефицит, односно да и даље много више увози, него извози.