Поводом доношења Закона о оснивању Националне корпорације за осигурање стамбених кредита

Оснивање Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, која ће делити ризик са банкама, требало би, дугорочно гледано, грађанима да омогући да лакше дођу до крова над главом. Али, банкари указују да цена зајма неће тако лако пасти, а предвиђена камата од девет одсто је и даље висока за просечну породицу у Србији.

Звонко Гобељић, директор Војвођанске банке у Београду, наводи да ће, оснивање Корпорације, омогућити да и ова банка у догледно време крене са стамбеним кредитирањем. Верује и да ће чињеница да ће у Србији моћи да се путем кредитирања реши стамбено питање свакако утицати како на стандард грађана, тако и на развој грађевинске индустрије. Чињеница да је донет Закон који предвиђа оснивање Националне корпорације за осигурање стамбених кредита свакако може утицати да се у нашу земљу, бар делимично, врати овај вид обезбеђивања “крова над главом”.
– Корпорација ће, у сваком случају, банкама олакшати процену ризика оваквих пласмана – каже Звонко Гобељић.  – Обезбедиће се такозвана диверсификација пласмана, односно очекујемо да буде већи број мањих пласмана. Верујемо да ће се, након почетка рада Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, а услед пада ризика, створити и услови за снижавање каматних стопа, а потом и већу изградњу станова, односно да ће читав овај процес, на крају, донети и јефтиније квадрате за грађане.
Звонко Гобељић открива да је проблем банака у недостатку одговарајућих извора финансирања: “Сви имамо такозвани врућ новац, онај који није орочен већ уложен по виђењу, па је тако данас тешко обезбедити његово улагање на други рок. Међутим, верујем да се овај проблем може превазићи, уколико се на сваки начин умање ризици за пласмане банака, закључује Звонко Гобељић.

Доношење закона којим се, заправо, формира Национална корпорација за осигурање стамбених кредита поздравља и Горан Милићевић, члан управе Комерцијалне банке, која одобрава стамбене кредите.
Међутим, Милићевић, попут Звонка Гобељића, истиче да само оснивање овакве корпорације неће решити проблем обезбеђивања пара за изузетну заинтересованост  грађана за стамбеним кредитима. Јер је основни проблем како обезбедити дугорочне изворе новца за финансирање грађана на дуги рок.
Банкари би додатне изворе могли да пронађу узимајући кредите у иностранству. Али, како банке на кредите узете у иностранству, због високог “ризика земље”, плаћа камату од осам до десет процената. То значи да би за грађане под оваквим условима, кредитна камата била најмање десет процената годишње. И овако скуп извор још је недоступан, јер овакве линије постоје тренутно за увоз робе и репроматеријала, али не и за стамбену изградњу…
Верује се да би за стан од 60 квадрата у Београду (цена квадрата 900 евра), месечна рата  била 340 евра, уз учешће од 30 одсто. Односно,  389 евра уз учешће од 20 процената. Овде је рок отплате 20 година. Код дужег рока, од 30 година, ове рате би биле 304, односно 348 евра месечно. Камата је девет одсто годишње. Процене Министрства финансија су да је тренутно око 50.000 грађана Србије способно да отплаћује овакве кредите…
Процењује се да ће између сто и двестотине хиљада грађана упутити банкама захтеве за стамбене кредите. Тражња је велика, а успостављање Националне корпорације први је корак ка уређењу односа између банкара и клијената – каже Бојан Станивуковић, директор Националне штедионице. – Други корак је обезбеђење, дугорочних извора. Банка ће, с почетком рада Корпорације, у првом налету издвојити до пет милиона евра сопствених извора.