На 13. седници Националног савета Буњеваца, донета је једногласна одлука о упућивању иницијативе Скупштини Аутономне покрајине Војводине, о доношењу закључка којим ће се документ из 1945. године којим се наређује да се сви Буњевци имају сматрати Хрватима без обзира на лично изјашњење, прогласити актом насилне асимилације и актом против људских права.
Документ који је донет на крају Другог светског рата је својеврсни историјски преседан који је оставио велике последице на припаднике буњевачког националног корпуса. Према званичним подацима из 1918. године, око 100.000 становника тадашње Краљевине изјашњавали су се као Буњевци, да би непун век касније, тај број био смањен на 16.706.
др Сузана Кујунџић Остојић, председница БНС: „Искрено се надам да ће овај сазив Скупштине АП Војводине за ову нашу иницијативу имати много више разумевања у односу на раније иницијативе, да ће ова историјска неправда бити исправљена, за разлику од последица које се не могу исправити. Надам се да ће Буњевцима бити много лакше него што је то било пре.“
Ова иницијатива, није прва коју је поднело руководство Буњевачког националног савета. И током 2005. и 2006. године, подношене су иницијативе о овом питању, али тадашње власти нису имале разумевања за њих.
Никола Бабић, потпредседник БНС: „Велико је питање и одговор који ми и данас немамо, и са правом смо често пута питани зашто је прошло пуних 58 година док овај документ није угледао светлост дана. Током тих година, многи Буњевци су у своја лична документа морали да се упишу као Хрвати. То је једно насиље над једним народом, да се један идентитет који је кроз историју чуван напрасно изгуби.“
Иницијатива је питање свих Буњеваца на територији Републике Србије. Стога је за Буњевачки национални савет битно, да нормативни орган власти АП Војводине, односно Скупштина, донесе закључак као одговор на акт главног Народноослободилачког одбора који је 1945. године био орган еквивалентан данашњој Скупштини АП.
Мирко Бајић, председник ИО БНС: „Ми у суштини не тражимо да Скупштина АП Војводине донесе одлуку о стављању ван снаге тог акта у том правном тумачењу, јер тај акт не важи од момента распада бивше СФРЈ. Данас у Републици Србији, тај акт не важи јер није констатован. Међутим остале су последице не само у погледу броја Буњеваца, већ и у покушају да се Буњевцима оспорава право на лично изјашњење, организовање у складу са законом о Националним саветима и националним мањинама у Србији.“
Значај доношења закључка за Буњевце је велик, али би имао и шири оквир, јер би се отклониле све инсинуације о статусу ове аутохтоне националне мањине у Србији, кажу у Буњевачком националном савету.
